„Карцином грлића материце је четврти најчешћи карцином код жена. Процјењује се да је 2022. године у свијету од карцинома грлића обољело 660 000 жена, а 350 000 је умрло од ове болести“, истакла је др Александра Реновица, специјалиста гинекологије и акушерства наше болнице.
Она каже да се у Републици Српској годишње код око 180 жена дијагностикује карцином грлића материце, док 50 жена сваке године умре од ове болести.
Према њеним ријечима, основни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце је дуготрајана инфекција онкогеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ), најчешће серотиповима 16 и 18. Инфекција онкогеним серотиповима ХПВ вируса постоји у чак 99,7% случајева карцинома грлића материце и може се рећи да представља неопходан, али не и довољан услов за настанак рака.
„Имајући ово у виду најефикаснија мјера примарне превенције је благовремена вакцинација против хуманих папилома вируса“, нагласила је др Реновица.
У Републици Српској је доступна деветовалентна вакцина против Хуманих папилома вируса (ХПВ). Вакцинација је бесплатна и препоручује се код дјевојчица и дјечака у доби од 11 до 14 година.
Др Реновица је појаснила да је то имунизација коју препоручује изабрани љекар у дому здравља, најчешће педијатар. Примјењују се двије дозе у размаку од шест мјесеци до годину дана. Важно је истаћи да колико год вакцина била безбједна и ефикасна не искључује потребу за даљим редовним превентивним гинеколошким прегледима.
„Осим ХПВ инфекције, фактори ризика за настанак ове болести су ризично сексуално понашање, пушење, већи број трудноћа, абортуси, нижи социоекономски статус, примјена оралних контрацептива, снижен имуни одговор и позитивна породична анамнеза“, нагласила је др Реновица.
Она додаје да је важно истаћи да патогенеза карцинома грлића почиње инфекцијом онкогеним ХПВ вирусима, потом долази до развоја преканцерозних лезија различитог степена, да би на крају настао карцином. Овај процес у просјеку траје од пет до десет година што је дуг период који нам омогућава да промјене на грлићу детектујемо у раним фазама када могу лако да се отклоне без икаквих посљедица.
„Преглед за рано откривање промјена на грлићу материце обавља се скринингом Папаниколау тестом који представља мјеру секундарне превенције. Преглед се не ради у вријеме менструације. Два дана прије прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналете“, поручила је др Реновица.
У Републици Српској се програмом превенције и контроле незаразних болести препоручује да све жене старије од 25 година обаве бесплатан превентивни гинеколошки преглед једном у три године, а у случају ризика и чешће.
„Различита удружења гинеколога имају различите препоруке за учесталост извођења Папаниколау теста, која зависи и од самог налаза тако да свака жена треба да слиједи упутства свог гинеколога“, наглашава др Реновица.
Према њеним ријечима најчешћа је пракса да се Папаниколау тест изводи једном годишње у случају уредног налаза. У случају патолошког ПА бриса потребно је урадити колпоскопију на основу чега се одређује даљи третман.
Поред Папаниколау теста, у методе секундарне превенције спада и ХПВ типизација којим се утврђује да ли постоји инфекција ХПВ вирусом и ако постоји о којим серотиповима вируса се ради. Уколико су у питању онкогени серотипови, најчешће 16 и 18 потребно је урадити колпоскопију, интензивније праћење или третман.
„Благовременом вакцинацијом против ХПВ вируса, одласком на редовне превентивне прегледе гинеколога и елиминацијом фактора ризика смањујемо могућност настанка карцинома. Уколико ипак до тога дође и тада је важна рана дијагноза и третман јер што се у ранијем стадијуму постави дијагноза болести то су стопе излијечења веће“, истакла је др Реновица.
Она је рекла да су знаци и симптоми који могу указивати на рак грлића материца су: крварења у току и након односа, крварење између двије менструације, продужено менструално крварење, појачан вагинални секрет, крварење након менопаузе, болови у малој карлици или крстима, отоци ногу.
„Жене уколико примјете неке од ових симптома не треба да их занемарују већ треба да се одмах јаве свом гинекологу. Што се промјене раније открију, лечење је лакше и успјешније“, закључује Реновица.
Вакцинација против хуманог папилома вируса, као и скрининг и лијечење преканцерозних лезија су најфикаснији и најисплативији начини превенције рака грлића материце.
У јануару сваке године обиљежава се Европска недеља превенције рака грлића материце. Иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против рака грлића материце (European Campus Card Association-ECCA).
Основна порука ове кампање је да је рак грлића материце малигна болест која се може спријечити.
Кампања има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају превенције рака грлића материце, те да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посјету гинекологу.
Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промјена на грлићу материце прије него што се малигно обољење развије. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успјех је мање загарантован. У почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома.
