Просјечна плата покрива тек половину потрошачке корпе, стање у јавним предузећима тешко, нема шта поскупило није, велики број људи напустио Српску и много њих то се тек спрема.
Може свако да тумачи економску ситуацију како му срцу драго, али се не може рећи да се овдје добро живи. Додуше, у сваком систему има оних којима је баш добро, али ми говоримо о онима који живе од плате.
Плата недовољна, а прескупи трошкови живота просјечног грађанина не остављају много простора за оптимизам.
Потрошачка корпа, која би требала бити мјера за минимум достојан живота, постала је луксуз за многе. Ако и чујемо ријечи “стабилност”, “развој”, свакодневни живот у Српској за већину је борба на рубу опстанка.
У јавним предузећима, која би требала бити ослонац економије, ситуација лоша. Запошљавају велики број радника. Незадовољних.
Ништа мање алармантан знак стања у земљи су миграције. Велики број младих, образованих и квалификованих људи напустио је Српску у потрази за бољим животом. Није то само економска, већ и социјална трагедија, јер са њима одлази потенцијал који би могао унаприједити и изградити ову земљу. Ову празнину тешко је попунити.
Стварна слика свакодневног живота овдје постаје све суморнија.
Питање које се мора поставити је до када ће трајати овај економски пад и на чији рачун? Преживљавање није просперитет. И очигледно је да највише испаштају они који су носиоци свакодневног живота ове земље – радници, млади, породице.
Колико год жељели, надали се, прижељкивали, економија Републике Српске није на путу опоравка. И није без разлога страх да ће остати без генерација које би могле да је изграде.
