Као први елемент Институција је узела цијене нафте и видјела да су у периоду од 2012. до 2019. цијене нафте мање-више потпуно идентичне цијенама какве су и данас на свјетској берзи.
Рекао је то Саша Марић, омбудсман за заштиту права потрошача БиХ.
Низак ниво личних примања, трговачке марже, али и недостатак домаће производње хране три су кључна елемента услијед којих су становници БиХ на самом европском дну када говоримо о трошковима прехране у мјесечном кућном буџету, али и у прилично незавидној позицији испуњења нагомиланих текућих и других обавеза финансијске природе на крају свакога мјесеца.
Међутим, оно што посебно забрињава је чињеница да постоји неусклађеност између поскупљења хране на глобалном нивоу с растом цијена на тржишту БиХ, а према посљедњим подацима до којих је дошла Институција омбудсмана за заштиту потрошача, на глобалном нивоу храна је скупља за 20 одсто, док на примјеру БиХ тај одстотак варира од 100 па чак до 400 одсто.
Како је објаснио Марић, ова институција ради по начелу прикупљања појединачних жалби и предмета који стижу од потрошача. У прошлој, 2024. години Институција је запримила рекордних 1.400 жалби, а унутар њих одређени, мањи број односио се на приговоре и жалбе потрошача у смислу дивљања цијена и сличних ствари. На темељу тога, али и путем колективних активности које Институција спроводи, као и праћењем медија и различитих оглашавања трговачких удружења и друштава, Институција је током новмебра и децембра направила велику анализу кретања глобалних цијена и упоредила глобалне цијене на свјетским тржиштима у посљедњих десет, двадесет и тридесет година.
Односно, нагласио је, тачно се утврдило по којим се цијенама на свјетским берзама куповало, а затим продавало даље, односно какве су глобалне цијене биле прије десетак година, а какве су данас.
– Институција је направила велику анализу. Дошли смо до закључака да заправо, условно речено, имамо недореченост у ономе што се презентује у БиХ у медијима и онога што је тачно и доказиво – упозорио је Марић.
Као први елемент Институција је узела цијене нафте и видјела да су у периоду од 2012. до 2019. цијене нафте, каже Марић, мање-више потпуно идентичне цијенама какве су и данас на свјетској берзи.
– Цијена нафте од тренутно 70-ак евра по барелу нижа је за десетак одсто него што је била посљедње двије године – од 2022. до 2023. Видљиво је како цијена бензина и дизела сада износи скоро 70 одсто више него прије пет и десет година. Ту не може бити ријеч о извињењу да се ради о повећању глобалних цијена нафте, већ се искључиво може говорити о повећању тржишних маржа профитних маржи, свих оних који служе у дистрибуцијском каналу снабдијевања – објаснио је Марић.
Институција се највише базирала на цијене хране, гдје су као почетне цијене узели период од 2014. до 2016. године. У складу с цијенама од прије десетак година на глобалној берзи хране, данашње цијене хране, у коју убрајају све врсте меса, све врсте млијека и млијечних производа, већину житарица, већину уљарица и шећера, у односу на тај период на глобалним берзама двадесетак су одсто више.
С друге стране, Марић је потврдио како су цијене хране у БиХ од 100 до 400 одсто више.
– Примјера ради, кифлица која је коштала 0.25 фенинга прије десет година, данас уредно кошта 0.75 фенинга. То је повећање од 200 одсто – истиче Марић, илустрирајући један од примјера с којима се суочавају грађани БиХ, упутивши како је низ других сличних – од шећера, млијека па до свих врста меса и месних прерађевина.
– Дакле, раст глобалних цијена је 20 одсто. Раст у БиХ је између 100 и 400 одсто, што опет доводи до закључка да се дошло до повећања профитних тржишних маржи свих оних који јесу у ланцу снабдијевања. Причамо о крајњој трговини, дистрибутеру за регију, представнику за државу, дистрибутеру за неку ширу, већу регију и слично. Сви су они очигледно повећали удио своје профитне тржишне марже за одређени одстотак. Међутим, то је кумулативно довело до тога да ми имамо експлозију цијена – објаснио је Марић.
Као примјер је навео и кафу, казавши како је садашња цијена на свјетским берзама слична цијени кафе на свјетским берзама из 2009. и 2010, а тада смо је пили за марку или марку и по.
– Опет се враћамо на то да једноставно ситна оправдања за повећање цијена везано уз глобалне цијене постоје, али углавном је ту ријеч о додатним профитима и трговачким маржама свих у дистрибуцији који долазе – упозорио је Марић.
Омбудсман је открио и који су механизми заштите на располагању грађанима БиХ. Наиме, каже како законских рјешења, условно речено, нема.
Активности потрошача
Институција је прије четири године дала препоруке владама ентитета у једном другом смјеру – односно да је потребно радити на оснаживању развоја домаће производње, домаће пољопривреде и домаће мануфактуре уопштено. Каже како су трговци слободни у смислу да могу стављати марже колике јесу јер смо у слободном економском тржишту и ту нема могућности неке веће регулације.
– С друге стране, главни алат који потрошачи имају је да буду активни, посматрају цијене, јер стварно постоје варијације у цијенама од једне до друге продавнице, од једног до другог супермаркета – објаснио је Марић, додавши како постоје значајне разлике у цијенама идентичних или комплементарних производа, пише Вечерњи лист.
Оно што охрабрује је и чињеница да је свијест потрошача много боља сада него прије неколико година, а главни партнер Институцији омбудсмана су медији преко којих се покушава потрошачима упутити на права која имају, али и алате који су им на располагању, при чему је циљ да буду проактивни, информисани и едуковани.
