Од 2017. године Жељезнице републике Српске биле су у процесу реструктурирања, за шта је Свјетска банка дала 100 милиона марака кредита.
Рокови су пробијани неколико пута, али тај процес коначно је окончан. Дуготрајни процеси у више области Жељезницама нису донијели ништа у финансијском смислу. Ово предузеће и даље је дужно и богу и народу.
Приче о реструктурисању, модернизацији и унапређењу, у сваком смислу, зарђалог предузећа Жељезнице Републике Српске, слушамо већ годинама.
И поред 100 милиона марака од Свјетске банке, усмјерених на рјешавање проблема, неколико пута су рокови пробијани. Жељезнице су коначно реструктурисане, али да ли је то довољно за опстанак. Из управе су казали да од Владе зависи одрживост предузећа.
„„Жељезнице РС“, као ни било које жељезнице у свијету, не могу бити самоодржив систем у смислу да могу покрити све расходе из сопствених прихода. У току су активности на потписивању вишегодишњих уговора о финансирању жељезничке инфраструктуре и суфинансирању путничког саобраћаја између Жељезница РС и Владе РС као већинског власника. Одрживост ЖРС у будућем периоду зависиће од подршке Владе РС, кроз поменуте уговоре и кроз улагање у обнову постојећих инфраструктурних и мобилних капацитета“, истакли су у ЖРС.
Предузеће сваке године биљежи све дебљи минус. Трећи квартал 2024. године завршило је у минусу од 22,5 милиона марака , што је за 6,6 милиона више у односу на исти период године прије.
Из Синдиката жељезничара кажу да је процес реструктурисања пао у воду јер Влада није испунила свој дио задатка да преузме обавезу према инфраструктури и путничком превозу, а грант за Жељезнице ребалансом буџета смањен је са 20 на 10 милиона марака.
„Влада смањује из године у годину тај грант, да ли немају средстава да преузму, да ли не желе, то је један маћехински однос. Имамо с друге стране нашу управу која нема петљу да оде у Владу и да то све јавно изнесе и да тражи средства да се то одржава, тако да финансијска ситуација сама је јако неизвијесна, што се тиче Жељезница.
На Жељезницама за све има пара, само за радника нема пара. Посљедни показатељи говоре да је око 60 посто радника запослених на Жељезницама у минималној плати, никао да дође до повећања плате и управа упорно бјежи од тога, говорећи да немају средстава, али зато имамо средстава за набавку нових аутомобла, камиона, имамо за реконструкцију зграде у Добоју, само за радника нема“ , каже председник Синдиката желјезничара Јеленко Добраш.
У смислу путничког саобраћаја жељезнице су потпуно запостављене. Пруге су изграђене у бившој Југославији након Другог свјетског рада, и у овом предузећу вријеме је стало. Много тога може да се уради како би се остварио профит за предузеће и плате за раднике, али нема с ким да се преговара, кажу економисти.
„Ја сам разговарао са синдикатима Жељезнице, поготово онај сегмент који је ремонтни део, који је у Приједору, који је у стању да пружи такве усуге као профитни центар и жељезницама у иностранству, али то није уопште тим програмом реструктурисања предвиђено.
Много ствари се може направити и мора направити на Жељезницама, али ја не знам како су тако прихватили да ураде један недовољно добар процес реструктурисања, јер људи који долазе из иностранства као консултанти, ја сам радио као консултант са тим и таквим људима, ситуација је таква да они немају довољно локалних информација, разумевања ситуације, проблема“, истиче економиста Зоран Павловић.
Имати пружну комуникацију и жељезнички саобраћај је богатство једне земље, али када тим богатством управљају погрешни људи, жељезнице могу само да се угасе, сматрају они који на пругама проводе радни дан.
