1440 – Рођен је Иван III Васиљевић, велики кнез московски, а „свих Руса“ од 1462. пошто је ујединио велики број кнежевина. Ослободио је делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе с византијском принцезом Зое, сматрао се наследником Источноримског царства. У његово време се појавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у којем би Москва била „Трећи Рим“.
1517 – Војска турског султана Селима И потукла је у бици код Рајданије близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.
1729 – Рођен је немачки писац, критичар и теоретичар уметности Готхолд Ефраим Лесинг (Готтхолд Епхраим Лессинг), један од најзначајнијих поборника европског просветитељства. Аутор је прве немачке грађанске драме „Мис Сара Сампсон“ (1755), а делом „Лаокон или о границама сликарства и песништва“ поставио је темеље модерној естетици.
1771 – Шпанија је уступила Фокландска острва Великој Британији.
1775 – Рођен је француски физичар и математичар Андре Мари Ампер (Марие Ампере), оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и проучио узајамно дејство електричних струја. По њему је добила назив јединица за мерење јачине електричне струје.
1788 – Рођен је енглески писац Џорџ Гордон Бајрон, најистакнутији песник романтизма и једна од најпопуларнијих личности свога времена. Књижевну славу стекао је романтичним епом „Чајлд Херолд“ (1812), а потом и поемом „Дон Жуан“ и поетским драмама „Манфред“ и „Каин“. Умро је од маларије 1824. у Грчкој, где је помагао ослободилачку борбу против Отоманског царства.
1808 – Португалски краљ Жоао VI (Јоао) побегао је пред Наполеоновим трупама, заједно с породицом, у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.
1840 – Први британски досељеници стигли су на Нови Зеланд.
1863 – У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814-15. прикључен Русији, избио је устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског. Устанак је угушен после неколико месеци, а Пољска је 1864. постала руска губернија.
1894 – Умро је песник Војислав Илић, који се сматра оснивачем модерне српске лирике и творцем веристичког израза. Значајно је утицао на српску поезију пред крај 19. века („Ја ништа више не верујем“, „Зимска идила“, „Јесен“, „Тамара“).
1901 – Умрла је британска краљица Викторија (Вицториа). Током њене дугогодишње владавине од 1837, која је обележила епоху („Викторијанско доба“), Британска империја је била на врхунцу привредне и политичке моћи.
1905 – Царске трупе пуцале су у Петрограду на демонстранте, углавном раднике, који су у маршу кренули на царски Зимски дворац, захтевајући демократске слободе, крај рата с Јапаном и успостављање уставотворне скупштине. У „крвавој недељи“, како је касније назван тај дан, убијено је најмање 500, а рањено више хиљада људи.
1917 – Умро је архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. века. Био је 30 година главни пројектант Министарства грађевина и пројектовао многа значајна здања у Београду: Скупштина Југославије, хотел „Москва“, Официрски дом, зграда Протокола.
1941 – Италијанске снаге су у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.
1944 – Почело је искрцавање савезничких снага код Анција у Италији у Другом светском рату.
1973 – У удесу јорданског „Боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло је 176 људи.
1973 – Умро је бивши председник САД Линдон Бејнз Џонсон. Потпредседник од 1960. за време мандата Џона Кенедија, постао је председник када је Кенеди убијен у Даласу 1963, а поново је изабран 1964. Током његовог мандата дошло је до ескалације рата у Вијетнаму, што је у свету и у САД изазвало оштре критике његове политике.
1980 – Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен је, одузете су му почасти и протеран је из Москве у Горки.
1993 – Након годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом УН. Председник тзв. Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио је ратно стање и затражио помоћ СР Југославије, а у Србији је почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и капетана Драгана из Србије стигле су на хрватско ратиште.
1995 – У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу, погинуло је 19 и рањено око 60 људи, међу којима већи број израелских војника који су на станици чекали аутобус.
2001 – СР Југославија је добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама по збацивању Слободана Милошевића с власти октобра 2000.
2002 – Босна и Херцеговина постала је пуноправна чланица Парламентарне скупштине Савета Европе.
2002 – На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана одржаној у Токију обећана је помоћ од 4,5 милијарде долара.
2004 – Васељенски патријарх Вартоломеј, духовни вођа православне цркве, посетио је Кубу, где је отворио прву православну цркву, изграђену од револуције 1959. године.
2004 – Умро је Били Меј, амерички музички аранжер, који је током шест деценија каријере аранжирао песме Френка Синатре и Нета Кинга Кола. Писао је и музику за џез певаче од Еле Фицџералд и Аните О’Деј до Луиса Армстронга и Бинга Крозбија.
2009 – Умро Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда оркеста РТС-а.
2010 – Владика нишки Иринеј изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.
2010 – Преминула је британска глумица Џин Симонс, звезда која је играла Офелију уз Лоренса Оливијеа као Хамлета, певала у мјузиклу са Марлоном Брандом и глумила уз Грегора Пека, Пола Њумена и Кирка Дагласа.
2012 – На референдуму о приступању Хрватске Европској унији, грађани Хрватске и хрватска дијаспора изјаснили су се двотрећинском већином за улазак у ЕУ, предвиђен за 1. јул 2013. године.
2016 – Сабор Хрватске подржао је већином гласова владу премијера Тихомира Орешковића, након више од два месеца од парламентраних избора.
2020 – Скупштина Грчке именовала је Катерину Сакеларопулу као прву председницу у историји те државе.
2024 – Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су протоколе о слободном приступу тржишту рада у те три земље у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“.
