Милорад Додик, предсједник Републикe Српскe је током 2024. године наложио неколицини званичника његове странке, Савеза независних социјалдемократа (СНСД), да формирају радну групу. Њен задатак је био да састави план за сецесију РС из Босне и Херцеговине.
Ово је дио саопштења које је Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД издала прије три дана. Као дио сецесионистичке групе, наводе се министар унутрашњих послова РС Синиша Каран и генерални секретар Владе РС Далибор Панић.
Каран и Панић, који су 17. јануара стављени на „црну листу“ ОФАЦ због свог учествовања у организацији обиљежавања неуставног Дана РС, додаје се, и били су дио ове сецесионистичке радне групе, која је написала план сецесије за Додика.
У саопштењу ОФАЦ-а није појашњено на коју радну групу се мисли, иако је једна са сличним циљевима формирана у РС крајем маја прошле године.
Наиме, тада је Влада РС је именовала осмочлану радну групу, која је требало да напише споразум о „мирном раздруживању“ РС и Федерације БиХ, два ентитета која сачињавају Босну и Херцеговину.
Сем Панића и Карана, у њој су биле још три особе које су од раније под санкцијама ОФАЦ – Милош Букејловић, министар правде РС, Јелена Пајић Баштинац, генерална секретарка у Кабинету предсједника РС, и Драган Станковић, директор геодетске управе.
Јавност је остала ускраћена за детаље, да ли се ова радна група састајала, доносила закључке, писала документа.
Документ који се односи на раздруживање је требало да буде тема сједнице Народне скупштине РС 9. јула, под другачијим именом, али је повучен са дневног реда. Тада је наведено да је предлагач документа група посланика.
„Мирно раздруживање“ је немогуће са тренутним законским оквиром у БиХ, јер су за то потребне промјене Устава и увођење референдума о том питању у државно законодавство, за шта је потребна двотрећинска већина у Представничком дому бх. парламента.
‘Није се говорило о сецесији’
Један од санкционисаних је Далибор Панић, генерални секретар Владе Републике Српске.
Он за Радио Слободна Европа (РСЕ) тврди да никад није учествовао на састанцима на којима се говорило о сецесији РС, те да „није добио задатак да ради нешто против уставног уређења БиХ и Дејтонског споразума“.
„Ја не знам да ли постоји било какав акт, гдје је формирана некаква радна група да изврши сецесију. Бар ја не знам, иако се прозивам да сам дио те радне групе. Ја за такве састанке не знам, у таквим састанцима нисам учествовао“, казао је Панић.
Други санкционисани који се доводи у везу са сецесионистичком радном групом, Синиша Каран, министар унутрашњих послова РС, није одговарао на позиве и поруке РСЕ.
Лазар Стјепановић, правни представник РС, био је један од чланова радне групе за мирно раздруживање РС од Федерације.
Он за РСЕ каже да не зна на коју конкретно радну групу мисли ОФАЦ, али „претпоставља да су они у питању“.
Истиче да се након првобитних састанака, непосредно послије формирања, група више није састајала.
„Радна група се састала и послије тога нисмо имали неке активности. Бар колико ја знам, нисам ја био укључиван, можда се нешто дешавало мимо мене“, рекао је Стјепановић.
Истовремено, Дарко Ћулум, директор Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ, каже за РСЕ да они нису обавијештени ни о каквим плановима за сецесију, ни радним групама, док из Тужилаштва БиХ није одговорено на упит РСЕ о томе да ли се истражују ови наводи.
Из Амбасаде САД у Сарајеву је одговорено да они због инаугурације новог америчког предсједника 20. јануара не раде.
Без састанака због страха од санкција?
Да се ради о радној групи коју је Влада РС формирала за „мирно раздруживање РС и ФБиХ“, слаже се и скупштинска опозиција у РС.
„Осим ако они (ОФАЦ, прим. аут) немају неку другу информацију, да је нека неформална група била направљена и нешто радила мимо јавности“, изјавио је за РСЕ Игор Црнадак, предсједник Клуба посланика Партије демократског прогреса у НСРС.
Он наводи да се према његовим информацијама радна група није ни састајала, јер су се бојали санкција, па су мислили да ће их избјећи на тај начин.
„Ми смо тражили те информације на сједницама, дајте нам реците шта се ради, они су само ћутали. Што кажу правници – бранили се ћутањем“, рекао је Црнадак.
‘Пузајућа’ сецесија РС
Иако власти у РС, предвођене Милорадом Додиком, нису предузимале експлицитне кораке ка отцјепљењу из БиХ, ипак су провеле низ корака којима се смањују државне овласти у протеклих неколико година.
Прошлог марта, у својој годишњој процјени Обавјештајна заједница САД је истакла да Додик „преузима провокативне кораке да би неутралисао међународно надгледање у БиХ и обезбиједио де факто сецесију за Републику Српску“.
Милорад Додик приликом састанка са руским предсједником Владимиром Путином, 23. мај 2023.
НСРС је на љето 2023. изгласала законе који предвиђају непримјењивање одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске, као и то да се одлуке високог представника неће објављивати у Службеном гласнику РС.
Због потписивања указа којима се проглашавају ови закони, води се процес против Додика пред Судом БиХ.
Крајем 2021, парламент Републике Српске је усвојио закључке који предвиђају преузимање државних ингеренција у областима одбране, индиректних пореза и судства, али до тога није дошло.
Тада је, такође, усвојен закон који предвиђа оснивање Агенције за лијекове РС, иако таква институција постоји на државном нивоу. До данас, она није основана.
Додик је поред тога више пута пријетио сецесијом уколико високи представник у БиХ наметне закон о државној имовини.
