У току је седница Одбора за образовање, науку и технолошки развој и информатичко друштво којој присуствује председница Скупштине Србије Ана Брнабић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, као и бројни професори и декани и председници студентских парламената, а позвани су и факултети четири универзитета у блокадама. Тема седнице су блокаде на факултетима и заштита права студената.
Како је Брнабић навела, образовање не сме бити предмет политичких размерица.
„Јасно право студената је да искажу незадовољство и добродошло је у парламентарној демократији да се студенти изјасне и утичу на промене у друштву и намећу теме за друштвени дијалог. Ипак, мислим да свако од нас, а посебно у парламентарној демократији, мора водити рачуна да наша права и слободе не угрожавају никако, никада и ни по коју цену права и слободе других грађана. Нико од нас нема већа права од оног другог. У Србији има 268.000 студената , од тога 23.743 на државним универзитетима, од њих 102.413 на буџету, од њих око 17.000 у домовима“, поручила је Брнабић.
„Морамо да разговарамо шта ће се десити са онима на буџету и у домовима када због блокада, за које ја сматрам да су јасно и недвосмислено незаконите, тих 100.000 студената изгуби право на буџет и домове. Који проценат тих студената неће моћи да настави студирање. Колико има породица које то не могу да приуште својој деци, то дете ће изгубити право на студирање“, навела је Брнабић.
Она је додала да су пленуми ад хоц тела, али да је и то право студената и да она са тим правом нема проблем. Ипак, упитала је шта је са осталим студентима који немају ресурсе да наставе студирање ван буџета.
„Шта се дешава када буџетски студенти не могу да наставе студирање јер им је то неки пленум забранио? Ко је онда крив?“, упитала је председница Скупштине.
„Највећи део факултета у блокади није завршило семестар“
„Дакле, поред овога, ми у Републици Србији на државним универзитетима имамо 128.330 самофинансирајућих студената. Сваки од тих студената појединачно је потписао уговор са својим факултетима према којем су они платили школарине, а факултет се заузврат обавезао да ће им пружити, обезбедити наставу, колоквијуме, вежбе, испите. Највећи део факултета који су тренутно у блокади није завршио семестар. Дакле, факултети нису испунили обавезе из уговора које имају са овим студентима. Многима од њих, чак и онима који су завршили семестар, је онемогућено, иако су исказали жељу, онемогућено да полажу испите. Како штитимо њихово право?“, навела је.
„Уколико не дају испите, губе стипендије“
„Они су своје обавезе испунили. Они су школарине уплатили. Како штитимо њихова права? И ко, у ствари, ми је у овом тренутку основно питање, као председници Народне скупштине, и ко то тачно штити њихова права? Имамо 8.813 студената са стипендијама. Стипендије су сада 13.000 динара месечно. Сви ти студенти, уколико не положе своје испите на време и не испуне услове за годину, губе стипендије. Ко ће њима бити криви њиховим породицама? Пленум? Факултет? Универзитет? Држава? Ко ће њима давати одговоре? Имамо 6.181 студента који користе студентски кредит. Од тога 2.242 студента на завршној години студија. Тих 2.242 породица, не само студената, породице, ће, уколико су оне угрожене“, питала је Брнабић.
Брнабић је додала да они који не испуне обавезе мораће да враћају студентске кредите.
„Већина је била на добром путу да не морају, јер су добри студенти и дају годину за годином у складу са оним процесом који је обезбеђен, односно који је прописан како они не би морали да враћају студентске кредите. Студентски кредит је 13.000 динара месечно, па ви сада видите пута 12 месеци, пута 4 године, који је новац који ће њихове породице морати да враћају. То је по некаквом паушалном прорачуну, иако нисам гледала уговоре о студентским кредитима, који можда имају неке затезне камате и који можда имају неке казнене одредбе, али паушално је то отприлике 5.500 евра, које ће свака од ових 2.242 породице морати да буџетира и да враћа у 2025. годину“, појаснила је она.
„Нико од њих неће уписати престижан мастер“
Она је рекла да годишње имамо између 300 и 400 студената сваке године који се уписују након дипломских студија на неке од најпрестижнијих светских универзитета за мастер или постдипломске студије, као и да неки од њих добијају пуне стипендије.
„Неки од њих добијају парцијалне стипендије. Неки од њих не добију стипендије, али имају подршку Фонда за младе таленте Републике Србије. Нико од њих, уколико се настави блокада и у фебруару, нико од њих, да коначно и о томе причамо, зато што више времена нема, нико од њих неће моћи да испуни услов да се упише на те постдипломске студије на тим престижним универзитетима. Зато што нико од њих неће успети да заврши факултет у року“, поручила је она.
„Имамо 8.813 студената са стипендијама. Стипендије су сада 13.000 динара месечно. Сви ти студенти, уколико не положе своје испите на време и не дају услов за годину, губе стипендије. Ко ће њима бити кривим њиховим породицама? Пленум? Факултет? Универзитет? Држава? Ко ће њима бити крив? Ко ће њима давати одговоре? Имамо 6.181 студента који користе студентски кредит. Од тога 2.242 студента на завршној години студија. Тих 2.402 породице, не само студената, породице. Уколико су они онемогућени да у року заврше своје студије зато што је неко одлучио да блокира факултете, да забрани извођење наставе“, поручила је председница Скупштине.
На Правном факултету било 8.000 пријава за јануарски рок
Она је навела да је Правни факултет у Београду је отворио пријаве за јануарски испитни рок и да је било око 8.000 пријава за јануарски рок.
„Ипак, пленум је изашао и рекао блокирамо факултет. Нећете моћи да положите те испите. На Правном факултету у Новом Саду имали смо око 1900 студената који су се изјаснили да хоће испите у јануару. Пленум је радикализовао и ти испити практично не могу да се одрже. Правни факултет у Нишу. 1400 студената се изјаснило да хоће испите“, поручила је Брнабић.
Она је поручила да блокаде факултета стварају три претње:
„Да преко 102.000 студената остане изван буџета и да око 17.000 студената изгуби право на студентске домове. Друга претња је да самофинансирајући студенти буди суочени са огромним трошковима, дуговима и изгубљеним животним шансама. Трећа претња, која ми је стравична, а о којој нико не прича, да ово што се дешава последња два месеца, може да проузрокује да сви наши факултети који су у блокади, буду и у финансијској блокади“, рекла је председница Скупштине.
„То може значити кључ у браву за државне универзитете“
Она је поручила да ово што се дешава може да проузрокује да факултети оду и у финансијску блокаду.
„Зато што ако само 100 студената који су самофинансирајући, али да кажемо само 100 студената поднесе пријаве и тражи да им се рефундира школарина, па тако на сваком од ових факултета. Ти факултети банкротирају, односно њихови рачуни долазе у блокаду. Блокада свих рачуна наших државних факултета. То значи, да тиме закључим, кључ у браву за државне универзитете и државне факултете. Кључ у браву“, поручила је Брнабић.
Она је навела да се блокадама доводи у питање читав систем државних универзитета у Републици Србији.
Ђукић Дејановић: Дали смо предлог факултетима шта треба учинити за оне који желе да изађу на испит
Током седнице обратила се и министарка Ђукић Дејановић која је навела да су у писаној форми достављене сугестије факултетима и универзитетима са предлозима шта би требало да се учини у односу на студенте који имају потребу да заврше зимски семестар, да заврше своје обавезе и предиспитне вежбе и колоквијуме и да полажу испите у јануару.
„Дали смо сугестије на који начин мислимо да би било добро, поштујући, наравно, аутономију универзитета и чињеницу да о томе одлучују факултети, дали смо сугестије малтене уз молбу да се то учини. Овде присутни професори су у више наврата говорили да неке студентске групе желе разговор са министром. Ја сам била увек спремна на тај разговор. Никада нисам добила ни време ни место ни с ким бих ја то разговарала“, поручила је министарка.
Павићевић: „Студенти су претучени на блокадама“
Током седнице обратио се и Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука, који је подсетио да су на блокадама факултета неки студенти претучени.
„Ја ћу вас укратко подсетити на оно све што се догађало, јер мени је деловало срамно рецимо да у овим одговорима овде ни на једном месту није поменуто да су неки студенти претучени. У ствари, претучени су оног тренутка када су изашли да петнаест минута протестују против онога што их се јако тиче“, рекао је Павићевић.
Брнабић је одговорила тврдећи да нико хиљадама породица није рекао шта ће се десити са студентима који желе да изађу на испитне рокове и није им одговорио на питање ко ће их заштити.
