1938 Умро је Бранислав Нушић, највећи српски и југословенски комедиограф, члан Српске краљевске академије. Узори су му били Гогољ и ранији српски комедиографи Стерија и Трифковић. Његове комедије и данас су на позоришним репертоарима („Сумњиво лице“, „Господја министарка“, „Народни посланик“, „Протекција“, „Ожалошћена породица“, „Покојник“).
1419 У Стогодишњем рату Француске и Енглеске, град Руан предао се енглеском краљу Хенрију В (Хенрy), који је тиме окончао освајање Нормандије.
1736 Родјен је шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват (Јамес Wатт). Развио је и усавршио конструкцију парне машине (1765) која је постала главни покретач Индустријске револуције од друге половине 18. века.
1785 У Новом Саду је умро Захарија Стефановић Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф, преводилац, лексикограф и фармацеут. Родјен у Вуковару 1726, био је један од најпросвећенијих Срба 18. века. Његово најзначајније књижевно дело је „Живот Петра Великог“, а дело „Калиграфија“ (1778) донело му је чланство у Бечкој уметничкој академији.
1809 Родјен је амерички писац Едгар Алан По (Аллан Пое). За живота готово непознат, постао је један од најутицајнијих песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер (Бауделаире), Маларме (Малларме) и Валери (Валерy). У спису „Филозофија композиције“ анализирао је песнички поступак најчувеније поеме „Гавран“. Његове кратке приповетке сматрају се претечом детективског романа.
1853 У Риму је први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“.
1878 Српска војска је у рату с Турском освојила Врање.
1899 Велика Британија и Египат су успоставили заједничку контролу над Суданом.
1902 У Петрограду је родјен византолог Георгије Острогорски. Дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, једно је од највећих имена византологије 20. века. У многобројним делима проучавао је све видове живота Византије, а његова „Историја Византије“ преведена је на више светских језика.
1916 На грчко острво Крф у Јонском мору почеле су да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла је на Крф дошло 140.000 српских војника.
1918 Бољшевици су у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
1919 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је у Србији и Црној Гори заменила јулијански календар грегоријанским који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква је задржала јулијански календар.
1938 Ваздухопловство генерала Франсиска Франка (Францисцо Францо) бомбардовало је у Шпанском градјанском рату Барселону и Валенсију. Погинуло је најмање 700 људи.
1945 Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату, заузела је пољски град Краков.
1966 Индира Ганди (Гандхи) је изабрана за председницу Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија (Схастри). Сики екстремисти, припадници њеног личног обезбедења убили су је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.
1983 Умро је лекар и научник Александар Костић, аутор првих југословенских уџбеника „Основе хистологије“ и „Основе ембриологије“ и „Медицинског речника“ који је преведен на више страних језика.
1983 У Боливији је ухапшен ратни злочинац Клаус Барби (Барбие), злогласни нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.
1989 СССР је саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.
1993 Прве америчке јединице напустиле су Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.
1995 Руске трупе заузеле су председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.
2000 У егзилу у Тунису је умро бивши италијански премијер Бетино Кракси (Беттино Цраxи), који је напустио Италију 1994. након што је оптужен за корупцију.
2002 Умро је Марти Миетунен који је, као припадник Партије центра, од 1950-тих до касних 1970-тих био члан неколико влада у Финској, а потом и премијер у више мандата.
2003 Власти у Индији су саопштиле да је од веома велике хладноће у деловима Индије, Бангладеша и Непала, од децембра 2002. умрло 1.300 људи широм тог региона.
2003 Умрла је новинарка Франсоаз Жиру (Францоисе Гироуд) која је писала о политици, сексу и феминизму. Била је главна и одговорна уредница магазина за жене „Ел“, и суоснивачица водећег недељника „Л’Експрес“. Жиру је била прва министарка Француске за женска питања.
2006 Умро је ветеран соула Вилсон Пикет (Wилсон Пицкетт) познат по хитовима „Мустанг Саллхy“, „Ин тхе Миднигхт Хоур“ и „Фанкy Броадwаy“.
2007 У Истанбулу је убијен новинар Хрант Динк, истакнути члан јерменске заједнице у Турској и честа мета националистичких напада због изјава о геноциду над Јерменима у Првом светском рату.
2009 Адвокат Станислав Маркелов и новинарка Нове Газете Анастасија Бабурова, која је радила на истраживању неонацистичких група у Русији, убијени су у Москви.
2011 Европски парламент у Стразбуру је ратификовао Споразум Србије и ЕУ о стабилизацији и придруживању (ССП) и изгласао Резолуцију о европској интеграцији Србије, којом се позивају преостале чланице Уније да ратификују тај споразум и пружа подршка пријему Србије у ЕУ.
2013 Четвородневна криза са таоцима у гасном постројењу на југу Алжира окончана је упадом специјалних алжирских снага. У обрачуну су погинула 32 екстремиста и 23 таоца, док је 107 страних талаца и 685 Алжираца ослободјено.
2015 Умро је професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Француској Предраг Симић.
2016 Умро је Еторе (Етторе) Скола, италијански редитељ више од 40 играних и документарних филмова, од којих су најпознатији „Добар, лош, зао“ (Брутти, спорцхи е цаттиви), „Посебан дан“ (Уна Гиорната партицоларе) и „Вива Италиа“.
2017 Лавина је ударила у хотел на планини Гран Сасо у италијанском региону Абруцо и усмртила 29 људи.
