Иако цуре, најмање цуре из Сипе.
Овако први човјек Агенције за истраге и заштиту (СИПА) Дарко Ћулум, коментарише за Радио Слободна Европа (РСЕ) изјаву главног тужиоца Тужилаштва Босне и Херцеговине Миланка Кајганића о проблему с цурењем информација из полицијских и безбједносних агенција у БиХ.
Кајганић је неколико дана пред крај прошле године рекао да се због “неовлаштених цурења информација из полицијских и безбједносних агенција, које се баве предметима организованог криминала и високе корупције”, дешава да особе које буду предмет истраге побјегну из БиХ.
Посљедњи случај је бијег Зорана Галића, бившег замјеника директора Државне агенције за истраге и заштиту, у Хрватску, у јулу прошле године. Тужилаштво БиХ сумњичи Галића за организовани криминал, злоупотребу положаја и примање дара, те кријумчарење акцизних роба. Он је 8. јула прешао границу БиХ и бијегом у Хрватску избјегао хапшење.
Тада је Тужилаштво БиХ саопштило да сумња да му је неко дојавио да ће бити ухапшен у предмету „корупције високог нивоа“.
До сада је више од 20 радника у полицијским и безбједносним агенцијама осумњичено за почињење више кривичних дјела извршених у оквиру организованих криминалних група. Они су осумњичени и “за цурење информација”.
Докази у тим кривичним поступцима утемељени су на доказима из Скy и Аном телефонских апликација за криптовану комуникацију, кажу за РСЕ из Тужилаштва Босне и Херцеговине.
Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) и Еуропол су у посљедње четири године дешифровали десетине милиона порука, које су путем ових апликација размјењивале десетине хиљада корисника широм свијета.
Разоткривене су тако комуникације низа криминалних организација и корумпираних јавних службеника у бројним земљама, међу којима су Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора.
Цурење информација утиче на ток истраге?
Директор СИПА Дарко Ћулум додаје и да није било цурења информација у свим акцијама које су до сад проводили у сарадњи с Тужилаштвом БиХ, а тичу се организованог криминала.
– Имали смо процесуираних доста организованих криминалних група, а кад је у питању корупција било је и процесуирања и министара, да не спомињем и предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца – каже Ћулум за РСЕ.
Истиче и да цурење информација може утицати на ток истраге, посебно “тамо гдје нема пуно прикупљених доказа”.
– Мислим да највише цури тамо кад буду рочишта и одређивање притвора. Адвокати и браниоци имају прилику да остваре увид у одређене доказе и списе и на тај начин се износе у јавност информације – додаје он.
У Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ није било интерних поступака против полицијских службеника због сумње на неовлаштено давање информација, наведено је из ове полицијске агенције у одговору за РСЕ.
Према њиховим сазнањима, нико од запослених у Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ не налази се међу особама против којих се води истрага због организованог криминала у вези са СКY апликацијом.
Наглашавају и да ова полицијска агенција има добру и професионалну сарадњу с Тужилаштвом БиХ.
На упит РСЕ о цурењу информација нису одговорили из Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ и МУП Републике Српске.
Које информације највише цуре?
Проблем са цурењем информација из безбједносних агенција у БиХ треба рјешавати успостављањем квалитетних механизама заштите, приступа и контроле повјерљивих информација, кажу из државног тужилаштва.
Једна од мјера је и адекватно санкционисање особа које неовлаштено откривају повјерљиве информације.
Истовремено, бивши главни дисциплински тужилац Арбен Муртезић каже за РСЕ да је широк асортиман информација које најчешће цуре из безбједносних кругова, “од самог вођења и праћења истраге, те посебних истражних радњи”.
Додаје и да, углавном, политичке везе, коруптивне мреже и непрофесионализам могу бити разлог неовлаштеног цурења информација” из безбједносних агенција у БиХ.
Професор криминалистичке психологије и бивши истражилац Санди Диздаревић за РСЕ каже да је прво потребно провести темељну истрагу о начину цурења информација.
– Кад говоримо о хапшењу високих званичника и о истрагама, ту не зна 50 људи, зна тужилац, знају његови истражиоци, истражиоци полицијских агенција, судови који издају наредбу за евентуалне претресе, и то је то. То је максимално 10 људи. Ево, ухапсили смо те људе, одакле нам поново цурење информација – пита се Диздаревић.
Додаје да постоји и доза неповјерења тужилаштва у безбједносне агенције.
– Сама чињеница да Тужилаштво у одређеним кривичним дјелима ради са различитим агенцијама, особито када говоримо о хапшењу званичника из тих агенција, то показује одређен степен неповјерења у раду с тим агенцијама – додаје он.
У извјештају Transparency International BiH о квалитету и ефикасности процесуирања високе корупције у БиХ прошле године се наводи како је забрињавајућа чињеница да у периоду од 2021. до 2023. године у пет тужилаштава у БиХ није евидентиран нити један предмет високе корупције.
Истиче се и да у “шест тужилаштава није евидентирана нити једна кривична пријава високе корупције, као и да постоје проблеми у прибављању материјалних доказа који се најчешће налазе под контролом осумњичених или оптужених руководилаца”.
Безбједносне провјере под утицајем политике
Безбједносне провјере које се обављају приликом запошљавања у полицијске и безбједносне агенције у Босни и Херцеговини потребно је мијењати из коријена.
– Ако не дође до тих промјена, неће бити ни резултата, када је ријеч о високој корупцији – поручују из Тужилаштва БиХ.
Експерт за безбједносна питања Сафет Мушић за РСЕ каже да се безбједносне провјере врше по упитницима који су стари 20 и више година, те наглашава да и даље на функцијама у БиХ “имамо људе који не би могли проћи детаљну безбједносну провјеру”.
– Очито да је дошло до неких политичких притисака и договора и онда се ту враћамо на тему да су безбједносне агенције под утицајем политике. Ово се не би могло десити да су безбједносне агенције независне, као што би требале да буду – напомиње он.
Безбједносне провјере за полицијске службенике, државне службенике и службенике запослене у Интерполу и Министарству безбједности обавља СИПА.
Од Сипе је прије неколико дана државна комисија за борбу против корупције затражила информације о томе како је 2023. дата сагласност за именовање Ненада Нешића за министра безбједности, с обзиром на чињеницу да се истрага против њега води од 2019. године.
Нешић је крајем децембра ухапшен због високе корупције.
Хапшење бивших челника Суда БиХ и ОБА
Половином марта 2024. су, након тромјесечног притвора, пуштени да се бране са слободе бивши предсједник Суда БиХ, Ранко Дебевец, и Осман Мехмедагић, бивши директор ОСА/ОБА.
Њих Тужилаштво БиХ сумњичи да су током 2020. злоупотријебили положај и незаконито прислушкивали запослене државног суда и тужилаштва, како би сазнали детаље неколико истрага против организованог криминала и корупције.
Мехмедагић се од марта 2023. налази на “црној листи” америчког Уреда за контролу имовине странаца (ОФАЦ) на коју је уврштен уз образложење да је сарађивао с криминалним мрежама како би се обогатио.
