Самостални мали предузетници у Републици Српској од ове године морају да плаћају веће намете држави, али многи од њих тврде да не знају још како ће то да изгледа у пракси јер се чека израда подзаконских аката.
Од 1. јануара на снагу су ступиле измјене Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима чиме држава планира да захвати више новца у буџет од предузетника. То се односи на предузетнике који самосталну дјелатност обављају као основно или као основно или допунско занимање.
Када буду плаћали јануарске обавезе, мораће више издвојити за доприносе, а један дио њих мораће да плаћа и већи порез.
Тако, по Закону, укупан годишњи приход малог предузетника, умјесто доскорашњих 50.000 КМ, је 100.000 КМ, с тим да тај приход обухвата збир прихода тог предузетника и са њим повезаних лица која обављају исту самосталну дјелатност.
Повезаним лицима сматрају се брачни и ванбрачни супружници, дјеца и усвојеници, родитељи и усвојиоци, као и браћа и сестре који живе у заједничком домаћинству са самосталним предузетником.
Минимални износ пореза који је мали предузетник обавезан да плати дупло је повећан – са 600 КМ на 1.200 КМ годишње. Односно, умјесто 50 марака мјесечно, плаћаће 100 КМ мјесечно паушала. Изузетак су најмањи предузетници чији годишњи приход не прелази 50.000 КМ. Они ће и даље да плаћају 600 КМ годишње.
Сви ће морати да набаве фискалну касу и плаћају одржавање.
Проширен је број самосталних занимања која су по природи посебне професионалне или интелектуалне услуге и они не могу да поднесу захтјев за плаћање пореза као мали предузетник. Другим ријечима, та занимања плаћаће порез од 10 одсто на добит, односно на разлику прихода и расхода.
Због законских измјена, неки мали предузетници су већ одјавили дјелатност, неки чекају да виде како ће то да изгледа у пракси.
Између осталих, то су ветеринари, туристички водичи, инжењери, архитекате, истаживачи, научници, стечајни управници, тумачи, вјештаци, новинари, умјетници, спортисти, брокери, те рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности, дјелатност пореског савјетовања, као и дјелатност савјетовања које се односи на пословање и остало управљање, као и дјелатности рекламирања, оглашавања и истраживања тржишта.
У првобитној верзији закона планирано је и да мали предузетници не могу да буду они који се баве самосталном дјелатношћу рачунарског програмирања и информационим услужним дјелатностима, али се одустало након “притиска” бранше.
– Када сам покретала самосталну предузетничку дјелатност као мали предузетник у стамбеном простору, могао сам да наведем да ћу се бавити са много дјелатности, с тим да једну наведем као претежну од које ћу највише зарађивати – каже Срђан Д. из Бања Луке који је прије годину дана регистровао самосталну дјелатност као мали предузетник.
Он каже да је сада проблем јер неке од дјелатности које је навео су прешле у категорију професионалних, а неке нису.
– Има много отворених питања. Да ли се пререгистровати, избрисати неке дјелатности или их оставити? Закон то не дефинише, а у Пореској управи још не знају како ће тумачити. Незванично, како те службеник приликом провјере захтјева за малог предузетника процјени , тако ће и одредити статус. Али, разлика у стопи пореза два и 10% није мала – наводи Срђан.
Мали предузетници су до јуче могли да предају сугестије на пет приједлога Правилника које је предложило Министарство привреде и предузетништва, а које је, по законским измјенама, обавезно да их изради.
