1691 – Умро је Џорџ Фокс (Георге Фоx), оснивач верске заједнице Квекера „Друштво пријатеља“. Обузет идејом „божијег надахнућа“, Фокс је од 1648. држао проповеди у којима се залагао за успостављање ригорозног морала у духу старозаветне Библије и стекао многе присталице.
1806 – Рођен је писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, „отац“ српске драме. Као начелник Министарства просвете Србије (од 1842.) обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у припреми првог београдског позоришта („Позориште на Ђумруку“) 1841, отвореног његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Стеријине драме су више од 100 година на репертоарима („Лажа и паралажа, „Покондирена тиква“, „Кир Јања“, „Родољупци“).
1842 – Приликом повлачења из авганистанског града Кабула, масакрирано је 9.000 британских војника на планинском прелазу Кибер.
1854 – Јапански шогун Токугава потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.
1898 – Француски писац Емил Зола (Емиле) објавио је под насловом „Оптужујем“ у листу „Л’орор“ отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса (Дреyфус), 1894. осуђеног на доживотни затвор због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном суђењу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.
1906 – Умро је руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, један од пионира радио-технике, изумитељ антене. Године 1896. остварио је пренос сигнала помоћу радио-таласа на удаљеност од 250 метара и утврдио да се радио-таласи рефлектују од већих објеката.
1910 – Емитован је први радио-пренос опере из њујоршке „Метрополитен опере“, На програму су били Леонкавалови „Пајаци“ и Маскањијева „Кавалерија рустикана“.
1915 – У граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.
1935 – Припајање Немачкој изгласано је на референдуму у области Сар којом је, на основу мандата Лиге народа – претече УН, тада управљала Француска.
1941 – Умро је ирски писац Џејмс Џојс (Јамес Јоyце), који је експериментима у наративној техници и структури романа и примени тока свести, дао нов правац модерној књижевности. Његов роман „Уликс“ сматра се „библијом“ европског прозног модернизма. Упркос врло оштрој и екстремистичкој полемици око Џојсовог књижевног дела, имао је огроман утицај на развој књижевне прозе 20. века („Портрет уметника у младости“, „Финеганово бдење“, песме „Камерна музика“, приповетке „Даблинци“, драма „Изгнаници“).
1963 – У војном удару је убијен први председник Тогоа Силванус Олимпио (Сyлванус Олyмпио), а војска је на власт довела Николаса Границког (Ницолас Грунитзкy) који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема (Етиенне Гнассингбе Еyадема).
1972 – Војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада (Едwард, Аддо), а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг (Игнатиус Ацхеампонг).
1977 – Умро је француски режисер и сценариста Анри Жорж Клузо (Хенри Георгес Цлоузот), добитник „Златног лава“ Фестивала у Венецији за филм „Кеј Орфевр“ и „Златне палме“ Фестивала у Кану за филм „Мистерија Пикасо“. Његови филмови су и „Надница за страх“, „Гавран“, „Истина“.
1985 – У возу који се сурвао у провалију 250 километара источно од главног града Етиопије, Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
1991 – На светском првенству у аустралијском граду Перту ватерполисти Југославије су освојили златну медаљу. Југославија је првак света у ватерполу први пут постала у Мадриду 1987.
1993 – Одлуком Уставног суда Немачке је обустављен судски поступак против бившег председника Демократске Републике (Источне) Немачке Ериха Хонекера (Ерицх Хонецкер). Суд је закључио да процес против 80-годишњег Хонекера, оболелог од рака, представља повреду људског достојанства. Хонекер је после 169 дана у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро маја 1994.
2001 – У Београду је умро југословенски песник, романсијер, новинар и писац дела за децу Бранко В. Радичевић. Објавио је 70 књига, од којих су најпознатије „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“. Направио је и две монографије о „крајпуташима“ – махом српским споменицима уз друмове, обично војницима којима се гроб не зна. Био је покретач музичке манифестације „Драгачевска труба“ у Гучи и песничког „Дисовог пролећа“ у Чачку.
2001 – У земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 су рањене, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.
2002 – У Београду је умро књижевник Антоније Исаковић, потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. Добитник многих књижевних награда, био је и писац чија су дела у Југославији највише екранизована („Господар и слуга“, „Трен 1“ и „Трен 2“, „Говори и разговори“).
2002 – Умро је Кубанац Грегорио Фуентес, рибар и капетан рибарског бродића Ернеста Хемингвеја „Пилар“, који је том америчком писцу био инспирација за роман „Старац и море“.
2003 – Авганистан је ратификовао Римски споразум о оснивању Међународног кривичног суда, чиме је отворен пут за екстрадицију и суђење за ратне злочине и кршење људских права у тој земљи.
2012 – Умро је бивши председник Фудбалског савеза Југославије и дугогодишњи селектор државне репрезентације Миљан Миљанић.
2016 – Умро је новинар Захарије Трнавчевић, аутор и водитељ ТВ-емисија „Знање-имање“ и „Добра земља“, посланик у два сазива Скупштине Србије и саветник министра пољопривреде.
2017 – Умро је певач Миодраг-Мики Јевремовић кога су у Југославији 1960-их и 1970-их година прославиле песме „Мама“, „Пијем“ и „Осамнаест жутих ружа“.
2022 – Нови Сад је званично постао Европска престоница културе.
