Рецепт за дуговјечност наука још није открила. А како доживјети стоту зна вјероватно најстарија становница Рогатице Ковиљка Вуковић.
На прагу стоте године, бака Ковиљка поручује: Године су ми брзо прошле, не губите вријеме живите! Не узимајте живот преозбиљно и будите насмијани!
Пуних 98 година урезало се у руке, лице, очи … Истина, тешко је повјеровати, јер ведрина, разборитост, осмијех, говоре супротно.
А баку Ковиљку живот није мазио. Јединица, поред шесторице браће, није била поштеђена ниједног посла. Обавезе су се распоређивале, а у заједници од 21 члана, прича, свако је имао своје задужење.
Посла је било, присјећа се старица, али су се, тврди, више радовали животу, као и једни другима.
– Сад нико ником не долази, не разговара се, нема дружења. Некада смо се више и поштовали. Прије је било више неписмених али паметнијих, а данас што писменији то чуднији, бар се мени овако старој тако чини – прича бака Ковиљка.
Без обзира на тежачки живот, она је и у прошлом вијеку била испред времена, и то захваљујући оцу.
– Отац нас је уписивао у школу. Ишла сам тада само четири разреда, једина сам била женско, а тад се није дало ни мушкој, а камоли женској дјеци да иду у школу. Најљепше је сада што свако дијете мора ићи у школу – каже она.
Ишколовала је Ковиљка са својим покојним супругом Милошем и њихово двоје дјеце. Они и унук највећа су јој животна радост, потврђује без премишљања.
Зову је да иде код њих, али уз смијех објашњава да тамо за све запиње. Овако, каже, у свом ћошку, о свом трошку и ништа јој не фали! Воли да чита, испуњава укрштенице и гледа тв серије. Забрињава је једино што имају много епизода, па опет уз смијех додаје, не зна хоће ли им доживјети крај. Много воли да се дружи, али пожалила се – нема с ким!
– Била ми овдје једна жена али је умрла, ујагми прије мене, а баш смо фино причале, била ми на руку – каже Ковиљка.
И даље окретна, виспрена и оштроумна, на живот гледа у складу са својим карактером. Не жали се и све околности једнако прихвата. Само јој, чуди се, није јасно како године брзо прођоше!
– Увијек мислим биће боље, па и ако не буде одбиј зло од себе, може док може. Драго ми је што сам поживјела, али не знам како овако брзо прођоше године, као да сам спавала, па устала – прича старица за РТРС.
Уз смијех, шалу и топлоту – и то ону најчистију као код дјетета – брзо је прошло дружење са овом супер баком. Нису новинари изоставили ни популарни селфи, а кад се угледа, бака одушевљено узвикну – Бога ми, види, ја опет најљепша!
И они не противрјечише! И то не ради поштовања, већ због истине љепоте и доброте, које увијек најбоље говоре саме за себе!
