Прошла година била је врло топла, а 2023., према досадашњим подацима, најтоплија икада забиљежена. Ледници се топе алармантном брзином, а научници су се све досад мучили да открију зашто.
Научници знају да је отопљавање подстакнуто низом узрока, углавном онечишћење које загријава планету сагорјевањем фосилних горива и природни климатски образац Ел Ниñо.
Али, они нису били довољни за објаснити неуобичајено брз пораст температуре.
Нова студија објављена у часопису Сциенце каже да је идентификовала дио слагалице који недостаје, а то су облаци, пише ЦНН.
Према истраживању, нагли талас загријавања био је појачан недостатком ниско лежећих облака над океанима – резултатима који могу имати алармантне импликације на будуће загријавање.
“Једноставно речено, мање свијетлих, ниских облака значи да је планета “потамнила”, што му омогућује да апсорбује више сунчеве свјетлости”, рекао је Хелге Гослинг, аутор извјештаја и климатски физичар на Институту Алфред Вегенер у Њемачкој.
Тај се феномен назива “албедо” и односи се на способност површина да рефлектују сунчеву енергију натраг у свемир.
Научници су претражили сателитске податке НАСА-е, временске податке и климатске моделе и открили да је пад ниске облачности смањио албедо планета на рекордно ниске нивое прошле године. Подручја укључујући дијелове сјеверног Атлантског океана доживјела су посебно значајан пад, показало је истраживање.
Оно што студија још не може са сигурношћу да објасни је зашто се то догађа.
“Ово је сложена ствар и тако ју је тешко разјаснити”, рекао је Гослинг.