Ово је детаљни црквени календар за јануар 2025. године, мјесец најважнијих хришћанских датума.
Црквени календар за јануар 2025. године.
Туциндан
У недјељу 5. јануара се обиљежавају Оци, у народу познат као Туциндан.
Тога дана се прави печеница за Божић. Некада се печеница тукла – убијала крупицом соли, касније ушицама од сјекире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
Бадњи дан
Бадњи дан се обиљежава 6. јануара и то је посљедњи дан божићног поста.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Божић
Српска православна црква и њени вјерници 7. јануара обиљежавају најрадоснији празник – Божић, празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
На Божић хришћани иду на богослужења. Православни иду на јутрење и Литургију, причешћују се, а затим долазе кући, гдје је спремљена богата трпеза. Тог дана празнују у свом дому са полазником (изабраним гостом – уобичајено је да је то мушко крштено дијете).
Сабор Пресвете Богородице
Сабор Пресвете Богородице је православни празник, који се слави другог дана Божића. Посвећен је Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа и због тога се и празнује други дан по рођењу Христовом.
Свети Стефан
Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живио у грчким областима Римског царства.
Православна црква, другог дана по Божићу, 9. јануара, молитвено се сјећа Светог првомученика — архиђакона Стефана.
Свети Василије Велики
Познат као Василије из Цезареје, био је утицајни теолог и епископ Цезареје у Кападокији. Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.
Убрзо након смрти проглашен је за светитеља: православна црква га слави 14. јануара, а римокатоличка 2. јануара. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија.
Крстовдан
Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости.
По предању, 18. јануара укрштају се вјетрови. Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповједи.
Богојављење
Вјерници 19. јануара обиљежавају Богојављење. Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Вјерује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.
Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се вјерује да је љековита и чудотворна и назива се Богојављанска вода.
Свети Јован
Свети Јован Крститељ слави се 20. јануара по грегоријанском календару (7. јануара по јулијанском календару).
Свети Јован је једна од најзаступљенијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом мјесту.
Свети Сава
У црквени календар Свети Сава је ушао тек за Балканских ратова 1912-1913. Српска православна црква слави Саву као свеца 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару.
Дан Светог Саве, Савиндан, обиљежава се као школска слава у школама у Србији и Републици Српској. Свети Сава је први пут установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године.
Часне вериге Светог апостола Петра
Часне вериге Светог апостола Петра се обилежавају 29. јануара. По народном вјеровању од Верижница („Часних Верига“) настаје блаже вријеме, јер Бог усијаним веригама почиње да загријава земљу. У многим мјестима, Вериге се сматрају за велики празник, пише Блиц Жена.
Свети Атанасије Велики
Српска православна црква 31. јануара слави Светог Атанасија Великог.
