Грађани Српске годишње дају стотине милиона марака за мрежарину, али и поред тога са првим снијегом или мало јачим вјетром хиљаде домаћнистава остаје без струје.
Тако је било са првим снијегом ове зиме који је пао у децембру, а тако је и данас када је снијег опет почео да пада.
Главни разлог је застарјела мрежа у коју се очигледно не улаже довољно стедстава.
Без струје 9.000 корисника „Електрокрајине“
Из “Електрокрајине“ су потврдили да је због кварова на далеководима насталих због јаког вјетра и нових сњежних падавина на дистрибутивном подручју овог предузећа тренутно без електричне енергије око 9.000 корисника из више локалних заједница.
“До кварова на далеководима углавном долази због кидања водова, те обрушавања грања и стабала преко проводника и стубова, под теретом влажног снијега или удара јаког вјетра”, навели су у овом предузећу.
Кажу да је „Електрокрајина“ у задњих неколико година у одржавање и развој електродистрибутивне мреже у уложила од 20 до 25 милиона КМ, што је како додају „недовољно за свеобухватну обнову и модернизацију мреже“.
Директор „Електрокрајине“ Драган Чавић каже да немају довољно средстава да инвестирају у мрежу.
„Инвестиције у мрежу далеко превазилазе могућности из мрежарине. Већ дуго апелујем да се овим питањем морају позавабити институције Владе РС и локалне заједнице јер је немогуће из средстава мрежарине инвестирати у мрежу онолико колико је потребно“, рекао је за КАПИТАЛ Чавић.
Упутио је извињење свим грађанима који су у претходном периоду били без струје.
„Ја се не правдам и нема оправдања када су у питању вишесатни нестанци електричне енергије, али ово извињење је директна посљедица три деценије занемаривања потребе за улагање у мрежу, те једног периода у којем је огроман број радника оптерећивао инвестиције“, рекао је он.
За обнову мреже потребно 500 милиона КМ
Додао је да „Електрокрајина“ годишње по одлуци регулатора од наплате мрежарине има 32 милиона КМ.
Објаснио је да „Електрокрајина“ обухвата 24.000 километара ниснконапонске и средњенапонске мреже, 4.800 трафо станица те остале објекте које чине комплекс електроенергетске мреже.
„Подјелите 30 милиона са 24.000 километара мреже па ће вам бити јасно колико је то новца за одржавање на мјесечном и годишњем нивоу, мање од 100 КМ. То је ван памети. Нама би требало више новца, али то би подигло мрежарину, а то значи већи рачуни за струју грађанима“, навео је он.
Навео је да је у мрежу потребно уложити око 500 милиона КМ како би она задовољавале потребне стандарде.
„О томе се само може сањати у овим оклоностима у којима је дистрибутивна мрежа свима оним који одлучују о њој на периферији”, навео је он и додао да је ово предузеће због недостатка средства концентрисано искључиво на хаваријско одржавање мреже.
Додао је да су недостатак средства раније компезовали задужењима, али каже да од ове године „Електрокрајина“ нема више могућност задуживања.
Протести грађана испред „Електро Бијељине“
Ситуација није боља ни у другим дијеловима РС у којима се грађани и даље боре са посљедицама сњежних падавина из децембра. Због тога су поједини становници лопарских села данас изашли пред “Електро Бијељину”, захтијевајући реконструкцију електро-мреже која је у колапсу због сњежних падавина.
Како је објавила БН ТВ становници тог краја су десетак дана без струје.
“Хоћемо струју као сви нормални људи”, поручују житељи подмајевичких села.
Они су данас потписали захтјеве које су предали “Електро Бијељини”, а у којима траже хитну реконструкцију далековода и мреже која није обнављана преко 30 година.
Подсјећамо, крајем децембра су јаке сњежне падвине проузроковале бројне проблеме великом броју локалних заједница РС. Због кварова на електромрежи долазило је до прекида у снабдијевању електричном енергијом великог броја потрошача које су у појединим случајевима трајале данима. Осим, што су грађани тих локалних заједница били без струје многи су били без гријања и воде, система који такође зависе од снабдијевања електричном енергијом.
Без струје привреда иде у принудни прекид рада
Чести нестанци струје утицали су и на привреду.
Потпредсједник Уније послодаваца РС Дејан Мијић каже да су и прије ових временских непогода из неких дијелова РС имали притужбе великих привредних субјеката на нестабилан напон и честе нестанке струје.
Додао је да је прошлог мјесеца било доста жалби привредника због прекида у снабдијевању електричном енергијом.
„На примјер, ако нестане струје у моменту док су неки производи на траци, они се морају бацити. То су огромни губици. Да не говоримо о неким другим процесима у којима када нестане струје морате све испочетка“, навео је он.
Осим рада погона, Мијић каже да од струје зависи и функционисање интернета.
„Погони су умрежени са страним партнерима и серверима са којих узимају програме и врло често дође до проблема у функционисању“, казао је Мијић за КАПИТАЛ.
Додао је да су многи морали принудно прекидати рад да не би имали веће губитке.
Економиста Зоран Павловић сматра да одговорност за ову ситуацију лежи код свих оних који на било који начин управљају електроенергетским сектором у РС.
„Проблем је да ли новац који се скупља за утрошену електричну енергију завршава тамо гдје је неопходно, а то је на одржавање мреже. Читава филозофија је у томе да се новац који се прикупља заврши за исплате плата и друге трошкове, а не за одржавање система што је примарна потреба“, рекао је он за КАПИТАЛ и додао да све то доводи до тренутне ситуације у којој јачи вјетар или снијег доведе нестанка електричне енергије.
