Чудо од детета, петогодишњи Теодор Грубачки, са детиње искреном тежњом да сваког трена научи и усвоји нешто ново, одраста у породичном дому у зрењанинском насељу Багљаш, иде у оближњи вртић, игра се са млађим братом Константином и не престаје да из дана у дан, креативношћу и знањем, без даха оставља родитеље и васпитачицу.
Мајка Данијела, графички дизајнер, и тата Срђан, по занимању кинооператер у биоскопу, када је Теодор, напунио годину дана, приметили су нестварни дар свог сина и жељу да усваја нова знања из разних области, а да у срцу Баната, расте и стасава можда и нови Михајло Пупин, потврдила је и његова васпитачица Татјана Радовић Јованић. У вртићу је фасцинирана невероватним даром да сабира, множи, познаје анатомију људског тела, хемијске елементе и планете Сунчевог система.
Поносни родитељи кажу да је Теодор, са годину и по, почео да се интересује за бројеве ређајући по фрижидеру магнете у облику бројева. Плачући је тражио да га уче који број иде даље, а са три године баратао је троцифреним и четвороцифреним бројевима, почео да их сабира, одузима, множи и дели, игра се и слаже коцкице и решава једначине.
-У људском телу је 206 костију, најдужа је у нози, а плућа су орган помоћу којег дишемо – као из топа, правећи од пластелина људско тело, каже Теодор, не скривајући да када порасте жели да постане доктор и научник.
Теодор из главе, без проблема нацрта мапу света, „изрецитује“ све земље са којима се граниче Перу, Куба или Русија, али и израчуна корен из броја који му се зада.
Данијела и Срђан Грубачки, поносни на несвакидашњи дар свог старијег детета, чврсто су на земљи и не желе да праве еуфорију, али се надају да ће неко у Србији препознати таленат и помоћи им да Теодора усмере на пут науке и истраживачких активности.
-Нема ту поговора, такав је, он зна шта жели, подржаћемо га шта год он буде хтео – наглашавају родитељи, истичући занимљив детаљ да Теодор није опседнут цртаним филмовима.
И Теодорова бака, Данијелина мајка, која је углавном задужена за чување млађег Константина и сама је фасцинирана невероватном способностима свог старијег унука и истиче да би волела да постоји, како каже, неко место или центар као што је Петница, где би се окупљала сва надарене деца.
Омиљен међу вршњацима, Теодор не скрива да обожава да иде у вртић, где су му најбољи другари једна Јана и Растко.
-У вртићу волим пасуљ, а мама је направила неку супу са купусом и месом и рекла ми да се то зове слатки купус, свидело ми се – уз осмех говори Теодор, журећи у двориште породичне куће, да се поигра са своја два пса, кућним љубимцима Мошом и Молијем.
