После овога Ђорђе се помирио са Грубешином браћом Градихном и Драгилом, а за узврат им је дао жупу у Зети. Градихни није хтио ништа да да јер је хтио да га намами у Дукљу, пошто је овај био у Рашкој. Драгило је кренуо на Подгорје, где је освојио неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је, где је нашао Уроша у тамници, кога је ослободио и поставио за српског великог жупана. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина бившег краља Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Градихна побјегао у Драч са својим синовима Првошем, Грубешом и Немањом, одакле је, заједно са војсковођом Пиригордијем и Драгихном напао Дукљу, освајаћи делове Дукље до Врањине и Бара. Због жеље Пиргордија да оде у Цариград, Градихна је оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику.
Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. У време када је у Драч дошао Алексије Контостефан, Ђорђе је напао Облик, на шата је Алексије одмах је са Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Иако је његов логор нападнут, Ђорђе је успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну оставио са војском. Мало после дошло је до побуне у Котору која се раширила на целу земљу, па Градихна поче да осваја сусједне области.
Када је Ђорђе схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије, сакрио се у тврђаву Оболон. Градихна је освојио цео Котор, осим ове тврђаве. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[4]
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар је поставио Градихну Бранисављевића.
