Свјетска банка ће током 2025. наставити пружати подршку Босни и Херцеговини кроз текуће пројекте усмјерене на рјешавање кључних развојних приоритета, међу којим су запошљавање и развој тржишта рада, изјавио је шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Кристофер Шелдон.
Схелдон је навео да приоритети укључују и унапређење здравственог система, модернизацију сектора вода, повећање конкурентности у пољопривреди и побољшање квалитета ваздуха.
Он је најавио да ће Свјетска банка радити са властима у БиХ на унапређењу припрема за кључне иницијативе у енергетском сектору, те истакао да ће фокус бити на обезбјеђивању приступачног, поузданог и чистог енергетског система.
„Приоритет ће бити и инфраструктурни пројекти, посебно развој путне мреже и реформе у управљању чврстим отпадом, како би се подстакао одрживи раст“, истакао је Шелдон.
Схелдон је указао да се БиХ дугорочно суочава са значајним структурним изазовима, укључујући смањење броја становника и успоравање факторске продуктивности.
„Ове проблеме додатно ће отежати увођење уредбе о механизму прекограничног прилагођавања цијене угљеника ЕУ /ЦБАМ/ 2026. године, што би могло додатно угрозити конкурентност извоза БиХ до 2030. године“, нагласио је Шелдон.
Он сматра да су БиХ хитно потребне свеобухватне реформе у економском и енергетском сектору, како би постигла одрживи економски раст од три до четири посто.
„Иако су прогнозе за 2025. годину скромне, спровођење значајних, добро координисаних реформи могла би отворити пут ка постепеном напретку“, сматра Шелдон.
Схелдон је напоменуо да је економија у БиХ током година одржала макроекономску стабилност и отпорност, али да је реални раст прихода био скроман, у просјеку око два посто годишње од 2009. до 2023. године.
Он је навео да животни стандард у БиХ углавном стагнира, а стварна потрошња по глави становника остаје на око 40 посто просјека ЕУ.
Према његовим ријечима, брже прилагођавање ЕУ и даље је изазовно због ниских стопа инвестиција и модела раста који се ослања на приватну потрошњу.
