Српска православна црква и њени вјерници сутра 30. децембра, обиљежиће празник у част Светог пророка Данила. Како смо народ са богатом историјом обичаја и вјеровања, тако и за овај дан постоје разна вјеровања. Но, једно посебно се истиче, јер се односи на обичај који треба испоштовати вече прије овог празника.
Према Књизи о Данилу, овај светитељ је као дјечак, заједно са још три младића, одведен у ропство у Вавилон, гдје је добио име Балтазар. Иако је био у страном краљевству, Данило је остао вјеран својим јеврејским коријенима и културном идентитету.
У Вавилону, Данило је стекао славу тумачећи снове, а убрзо је постао једна од најважнијих личности у краљевству. Међутим, због своје вјере, био је прогоњен. Његови пријатељи су, због одбијања да се поклоне вавилонском краљу Набукодоносору као богу, бачени у ужарену пећ, али су чудесно спашени.
Данило је, због исте вјере, бачен у лавовску пећину, али је и он био сачуван захваљујући божанској интервенцији. Након овог чуда, краљ је, према предању, издао едикт који налаже поштовање “Даниловог бога”, што је допринело окончању јеврејског ропства у Вавилону 536. године п.н.е.
Православни хришћани га славе као свеца и пророка, док јудаизам сматра Књигу о Данилу дијелом јеврејског закона, али га не признаје као пророка. Ислам признаје Данила као пророка, иако се његово име не помиње директно у Курану.
Шта треба урадити прије поноћи?
У Србији је некада постојало вјеровање да је овај дан повољан за прорицање и гледање у будућност.
Стога, у неким крајевима, људи и данас верују да на ову ноћ треба посматрати небо и тражити звезде. Ако су присутне, година ће бити родна; ако је облачно и тмурно, следеће године ће бити суше.
Такође, постоји обичај да се дјеци на празник Светог пророка Данила облачи нешто ново, као подсјећање на три младића која су била са светитељем у ропству, али су упркос томе живела срећно и успјешно, пише Она.рс.
