Академски успјех, радне навике и понашање према другима јесу важне, али нису пресудне када је у питању успјех. Према студији која је пратила групу дјеце 40 година, ништа од наведеног није било најбољи показатељ да ли ће одређено дијете да има задовољавајући, финансијски стабилан живот. Богатство, образовање или друштвено-економски статус родитеља такође нису били фактор – већ је неопходна само једна ствар коју свако дијете може да развије.
Да би пронашли одговор, тим психолога је анализирао податке о дјеци који су биљежени деценијама, те је овај детаљан рад проглашен једним од “најсвеобухватнијих истраживања људског развоја икада спроведених”. Мноштво података о породицама, школама и комшилуку у којима су испитана дјеца живјела су помогли у доношењу закључка.
Након прикупљања информација о више од хиљаду дјеце са Новог Зеланда од 1972. године, откривено је шта дјеци олакшава пут до успјешног и срећног живота. Оно што су истраживачи пронашли може понудити потенцијалан одговор за родитеље који нису сигурни које врлине и вјештине њихово дијете треба да има да би имало добар живот.
Шта подаци говоре о одгајању успјешне дјеце
Анализом података утврђено је неколико ствари: Већина проблематичне дјеце прерасте малољетничку делинквенцију, проблеми са менталним здрављем су чешћи него што се раније вјеровало, као и да је рани пубертет посебно стресан за дјевојчице. А што се тиче успеха у животу, потребно је фокусирати се на дјететову емоционалну интелигенцију.
Чини се да је најважније да ли дјеца разумију своје емоције и да ли умију да управљају својим реакцијама, а ове особине описују добро развијену емоционалну интелигенцију.
Када су испитана дјеца напунила 30 година, најјачи показатељ њиховог постигнутог финансијског успјеха била је когнитивна контрола (начин реаговања, размишљања и доношења одлука), а била је јача од коефицијента интелигенције и друштвено-економског статуса породице у којој су одрасли.
Вјештина, а не особина
Способност човјека да разумије и, ако је потребно, управља својим осјећањима и импулсима представља емоционалну интелигенцију. Постоји велика количина истраживања која показују да то утиче не само на то колико су деца успјешна касније у животу, већ и да је корисно у сваком добу живота.
Студија је показала и да емоционална интелигенција није урођена, већ се може његовати и развијати. Спољни фактори као што су стил родитељства, образовање, али и подршка и смјернице које деца добијају током живота играју велику улогу у развијању вјештина самоконтроле. Ово наглашава важност његовања ових способности од малих ногу.
Постоји много савјета о томе како родитељи могу да подстакну развој емоционалне интелигецније свог дјетета, који укључују помагање дјетету да учи како да објасни како се осјећа, да буде радознало, па чак и упознавање са умјетношћу и књижевношћу као начину да дијете промишља сложеност емоција људског бића, преноси “Инц.цом”.
Емоционална интелигенција није важна само када треба да будете љубазни, већ је основна вјештина која у великој мјери утиче на то колико добро дјеца могу да буду сналажљиви у будућности.
