Од мистериозних градова скривених густом џунглом до читања древних свитака уз помоћ вештачке интелигенције (АИ), овогодишњи врхунски налази показују како модерне, али и старе школске технике обликују будућност археологије.
Многа од најзначајнијих археолошких открића су данас ту, јер су се примениле нове технике – тако су откривени детаљи катастрофе из бронзаног доба или је „ухваћен“ убица у староегипатској мистерији. Ни ова година по том питању није била изузетак – у 2024. модерне методе, попут ДНК анализе и технологије даљинског осматрања, откриле су нове доказе о прошлим културама. Ипак, иако археологија данас често напредује захваљујући науци, и даље су јој потребна ископавања како би се подстакла будућа истраживања.
У наставку прочитајте која су археолошка открића обележила годину за нама.
Lidar открива скривене градове широм света
Lidar је скраћеница за Light Detection and Ranging, аналогни радар који скенира терен хиљадама импулса ласерског светла сваке секунде. Иако је технологија присутна деценијама, њена способност да открије огромне структуре испод слојева вегетације и да мапира суптилне промене древних пејзажа недавно је изазвала револуцију у овој научној дисциплини.
Лет у малом авиону са lidar опремом, омогућава археолозима да скенирају велике површине. Техника је била посебно корисна за сагледавање терена испод густе џунгле у Централној и Јужној Америци. Овогодишњи налази укључују насеља Маја у јужном Мексику, путеве и реке у еквадорској амазонској прашуми, остаци два средњовековна града дуж пута свиле у Узбекистану.
Гробнице, амајлије и још много тога откривено у Египту
Египатски артефакти су инспирисали развој модерне археологије, а ова открића се настављају. Овог лета истраживачи су објавили да су пронашли 33 гробнице на југу Египта и 63 у делти Нила, као и задивљујуће златне амајлије, кованице и керамику. Многи од ових налаза, стари око 2.000 година, потичу из каснијих периода египатске историје, а истраживачи се надају да ће открића пружити више информација о погребним обичајима и древном свету тог времена.
Истраживачи су такође документовали штетан радни положај египатских писара и открили давно изгубљен рукавац Нила, сада углавном исушен, који је пре хиљаде година коришћен за транспорт камена за изградњу пирамида у Гизи, пише Нешнал џиогрaфик.
Пустињска гробница у Петри
Једно од најзначајнијих открића ове године било је проналажење 12 древних скелета у гробници у Петри, пустињском археолошком локалитету у Јордану, познатом по раскошним структурама уклесаним у црвене пешчане литице. Археолози верују да су номади, рана грана арапских народа, почели да сахрањују своје мртве у Петри у четвртом веку пре нове ере, а да је у другом веку пре нове ере Петра постала престоница Набатејаца, са сложеним системом цистерни који је снабдевао град водом.
АИ чита свитке које је спалио Везув
У фебруару су истраживачи објавили да су користили систем вештачке интелигенције да прочитају делове свитка старог 2.000 година који је спаљен у ерупцији Везува 79. године нове ере — истој вулканској ерупцији која је уништила Помпеје. Свитак је један од око 1.800 папирусних свитака откривених у 18. веку усред остатака Херкуланума, древног римског града удаљеног пар километара од Помпеја за који археолози мисле да је уништен прегрејаним ударом пепела, стена и гаса из вулкана.
Најстарије седло икада пронађено
Ово седло старо 2.700 година откривено је у женској гробници у северозападној Кини. Иако су људи припитомили коње хиљадама година раније, древни рељефи показују да су их обично јахали без седла или са простирком. Седла су била технолошки напредак који је омогућио дужа путовања без повреда коњаника или коња.
Маска од жада и гроб
У гробници краља Маја у Гватемали, пронађена је украсна маска од жада, са очима и зубима од шкољке. Радиокарбонска анализа показује да маска датира око 350. године нове ере.
Порекло Стоунхенџ „олтара“
Споменик Стоунхенџ на југозападу Енглеске први пут је „стекао славу“ у средњем веку, али нове технике откривају више детаља о његовој изградњи. Истраживачи су открили да је олтарски камен у центру Стоунхенџа направљен од пешчара из Шкотске. Овај камен тежак преко шест тона био је део грађевине старе око 4.600 година.
