37. – Рођен римски цар Лукије Домиције Ахенобарбус, познат као Клаудије Кајсар Август Германик Нерон, један од најизопаченијих владара у римској историји. На пријесто га је 54. довела мајка Јулија Агрипина – Млађа, која је претходно отровала цара Клаудија Првог Тиберија, чија је била четврта жена. Борио се против римске аристократије и сенатора, који су се противили јачању царске власти сужавањем овлашћења Сената. Владајући деспотски, убио је многе угледне Римљане и конфисковао им имовину. Погубио је чак и мајку и васпитача, филозофа Лукија Сенеку. Болесно амбициозан, подражавајући грчког владара Александра Великог, водио је скупе ратове и узалуд покушавао да освоји Јерменију, сјеверну обалу Црног мора и Етиопију. Трошио је много на позориште, циркуске игре и раскошан живот, приређујући често оргије. Уображавајући да је велики умјетник, појављивао се у позоришту и циркуској арени као глумац, пјевач, свирач и учесник у трци двоколица. Исцрпивши државну благајну, оптеретио је поданике новим порезима, нарочито у провинцијама, чиме је изазвао низ устанака у Британији, Шпанији, Галији и Јудеји. Незадовољство су појачале гласине да је подметнуо пожар који је 64. уништио велики дио Рима, па се 68. убио престрављен побуном преторијанске гарде и ерупцијом народног незадовољства.
1675. – Умро холандски сликар Јан фан Делфт Фермер, мајстор у сликању свјетлости, који се убраја међу највеће умјетнике у историји сликарства иако је израдио само око 40 слика. Претежно је радио фигуре у енеријеру и његове композиције одликују хармончност, продуховљеност и поетичност, математичка тачност, блистав племенити колорит и свјетлост која обавија сваки предмет. Дјела: „Жена с писмом“, „Девојка с ђерданом“, „У атељеу“, „Мљекарка“, „Час музике“, „Дјевојка с турбаном“, „Поглед на Делфт“, „Уличица у Делфту“.
1711. – У Копенхагену избила епидемија куге, однијевши хиљаде живота.
1801. – Дахије убиле београдског валију Хаџи-Мустафу пашу и потом завеле страховладу у Београдском пашалуку, што је 1804. изазвало Први српски устанак.
1806. – Француски цар Наполеон Први ушао с трупама у Варшаву.
1832. – Рођен француски инжињер Александар Густав Ајфел, градитељ куле у Паризу назване његовим именом. Био је специјалиста за челичне конструкције и мостове и међу првима је примијенио пнеуматску градњу темеља великих мостова.
1840. – Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона Првог положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година послије његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.
1852. – Рођен француски физичар Антоан Анри Бекерел, проналазач радиоактивних зрака /Бекерелови зраци/ из уранских једињења, добитник Нобелове награду за физику 1903. Њему у част мјерна јединица за радиоактивност названа је „бекерел“.
1859. – Рођен пољски љекар и филолог Лазар Лудвиг Заменхоф, творац међународног језика есперанто. Први уџбеник тог језика објавио је 1887. под псеудонимом др Есперанто /онај који се нада/. Есперанто није постао међународни језик у широкој употреби како се надао његов творац, али је најважнији и најраширенији од свих вјештачких језика.
1874. – Владар Сендвичких острва /садашњи Хаваји/ Дејвид Калакуа постао први владајући краљ који је – на позив предсједника Симпсона Гранта – посјетио САД.
1890. – Мучки убијен индијански поглавица „Бик Који Сједи“, вођа племена Сијукс, на основу наредбе повјереника владе САД у резервату у Јужној Дакоти. Предводећи савез племена, познат као „Дакота“, борио се против етничког чишћења и геноцида који је влада САД систематски проводила над Индијанцима и омогућио им да у бици код Литл Биг Хорна 1876. потпуно униште дио Седме коњичке дивизије под командом Џорџа Кастера.
1897. – Умро француски писац Алфонс Доде, аутор трилогије о згодама Тартарена Тарасконца, ремек-дјела француске хумористичке прозе. Био је натуралиста, али се одликовао топлином у разумијевању људске несреће, ненаметљивим хуманизмом и изузетним даром запажања. Писао је романе, драме и новеле. Дјела: „Писма из мог млина“, „Тартарен Тарасконац“, „Набоб“, „Сафо“, „Нума Руместан“, „Краљеви у изгнанству“, „Бесмртник“.
1904. – Упућен први позив хитној помоћи у Београду. Српско љекарско друштво послије једне саобраћајне несреће одлучило да у Београду организује „стално дежурство љекара који ће у свако доба дана и ноћи ићи колима да указује прву и најпотребнију помоћ“.
1914. – Ослобађањем Београда у Првом свјетском рату завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протјерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човјечанство у свјетски рат. Побједа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапријеђеном послије једномјесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.
1938. – Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелијетање преко Сјеверног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсјеверније тачке земље без спуштања, прелетјевши авионом „Ан-25“ за 64 часа и 25 минута 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био свјетски рекорд. У част тог сензационалног лета у Ванкуверу му је подигнут споменик и посвећен музеј.
1961. – Генерална скупштина УН одбацила совјетски приједлог о пријему Кине у свјетску организацију.
1964. – Парламент Канаде прихватио нову националну заставу – црвени јаворов лист на бијелој позадини.
1966. – Умро амерички режисер Волт Дизни, аутор стрипова, филмски аниматор и продуцент, творац модерног цртаног филма, добио је 29 пута награду „Оскар“. Пут ка слави отворен му је кад је крајем двадесетих година 20. вијека осмислио лик Микија Мауса. Његови цртани филмови „Сњежана и седам патуљака“, „Пепељуга“, „Петар Пан“, „Бамби“, „Пинокио“, „Алиса у земљи чуда“ и стрипови „Паја Патак“, „Три прасета“ и други и сада су популарни широм свијета. Према његовој замисли уређени су забавни паркови „Дизниленд“ у Калифорнији и „Дизниворлд“ у Флориди.
1970. – На Венеру се спустио совјетски васионски брод „Венера 7“, с којег су сигнали стизали само неколико минута, али су дали одговоре на многа питања научника.
1978. – Предсједник САД Џими Картер саопштио да ће његова земља од 1. јануара 1979. успоставити дипломатске односе с Кином и прекинути односе с Тајваном.
1989. – Скупштина Панаме за премијера именовала генерала Антонија Норијегу, бившег штићеника САД, и прогласила да је Панама „у ратном стању“ са САД.
1991. – Испред египатске луке Сафага ферибот „Салем експрес“ ударио у корални гребен и потонуо, усмртивши 474 путника.
1992. – Влада САД оптужила америчког велемајстора и непораженог првака свијета у шаху Бобија Фишера да је играњем меча с бившим свјетским прваком Борисом Спаским прекршио економске санкције против Савезне Републике Југославије. Фишер је претходно јавно исмијао такав наговјештај и дословно пљунуо на текст оптужбе. Меч је одигран у Београду и на Светом Стефану – у Црној Гори.
1996. – Судском пресудом потврђена побједа опозиционе коалиције „Заједно“ у Нишу, у другом кругу избора за локалне органе управе, одржане 17. новембра 1996.
1999. – Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао прелазну владу Косова, о чему је у Приштини потписао документ са шиптарским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском језику и донесен без консултација са представницима Срба.
2003. – Влада Републике Српске донијела одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.
2004. – Међународни суд правде УН у Хагу прогласио се ненадлежним у случају тужбе СР Југославије против осам држава НАТО, јер СРЈ у вријеме кад је тужба поднесена формално није била чланица УН.
