1503. – Рођен француски астролог Мишел де Нотр-Дам, познат као Нострадамус, лични љекар француског краља Шарла Деветог, најпознатији пророк у историји. Написао је књигу „Пророчанства“ у којој је, најчешће на загонетан и нејасан начин, прорицао догађаје у будућности.
1546. – Рођен дански астроном Тихо Брахе, који је подигао чувену опсерваторију „Уранијенбург“ на острву Хвен и готово двије деценије осматрао планете, посебно Марс. Открио је нову звијезду у сазвјежђу Касиопеје.
1788. – Умро њемачки композитор, чембалиста и диригент Карл Филип Емануел Бах, чије су клавирске сонате претеча класичних, син и ученик Јохана Себастијана Баха. Био је присталица „осјећајног стила“, драмског патоса с обиљем украса. Дјела: двадесетак симфонија, око 60 концерата за клавир, камерна музика, сонате за клавир, кантате, црквене композиције.
1799. – Умро амерички државник Џорџ Вашингтон, први предсједник САД, који је у рату за независност од Енглеске од 1775. до 1783. командовао војском колониста. За шефа државе изабран је 1789. и на том положају је остао осам година /два мандата/. Трудио се да успостави ауторитет федерације и уклони разлике између сјеверних и јужних држава. Став према старом савезнику Француској /прогласио је неутралност САД у рату Енглеске и других држава против револуционарне Француске/ и унутрашња политика /приближавање федералистима/ створили су му јаку опозицију у земљи. Из политичког живота се повукао разочаран 1797. и одбио да се трећи пут кандидује за предсједника, упутивши народу опроштајну бесједу.
1900. – Њемачки физичар Макс Планк објавио „квантну теорију“, према којој енергија радијације потиче из невидљивих дјелића, кванта, и није континуирана, како се раније мислило.
1911. – Норвешки истраживач Руал Амундсен постао први човјек који је стигао на Јужни пол, претекавши конкурента, енглеског поларног истраживача Роберта Скота, који је на Јужни пол стигао 18. јануара 1912.
1913. – Грчко средоземно острво Крит послије балканских ратова званично постало дио Грчке.
1914 – Колубарска битка вођена је крајем 1914. године на фронту дужем од 200 километара. Представља најважнију битку између Србије и Аустро-Угарске у Првом свјетском рату.Иако је цио свијет очекивао капитулацију Србије, Прва армија којом је командовао генерал Живојин Мишић извела је успјешну противофанзиву против бројније и боље опремљене Аустроугарске војске. Значај битке огледа се у томе што Аустро-Угарска није успјела да уништи Краљевину Србију, па су зато Централне силе морале да се боре на три фронта.
1918. – У Лисабону убијен предсједник Португалије Сидонио Паеш.
1918. – На изборима у Великој Британији жене први пут гласале и омогућено им је да се кандидују за парламент.
1927. – Велика Британија признала независност Ирака.
1935. – Први предсједник Чехословачке Томаш Масарик поднио оставку и на положају шефа државе, четири дана касније, наслиједио га је дотадашњи шеф дипломатије Едуард Бенеш.
1937. – Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.
1939. – Друштво народа из чланства искључило СССР због агресије на Финску.
1941. – Усташки поглавник Анте Павелић у Другом свјетском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.
1950. – Конституисано Друштво за науку и умјетност Црне Горе, претеча Црногорске академије наука и умјетности.
1959. – Архиепископ Макариос Трећи постао први предсједник Кипра.
1960. – Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о давању независности земљама под колонијалном управом и тај датум се обиљежава као Дан деколонизације. У Декларацији је записано да су УН „увјерене да постојање колонијализма спречава развој међународне економске сарадње и онемогућава социјални, културни и економски развој зависних народа“ и да је колонијализам „супротан идеалима свјетског мира“.
1960. – Организација за економску сарадњу и развој /ОЕЦД/ створена потписивањем Париске конвенције, која је ступила на снагу у септембру 1961.
1962. – Прву владу којом су доминирали Африканци у британској колонији Сјеверној Родезији /Замбија/ формирао вођа борбе за независност земље Кенет Каунда.
1974. – Умро амерички новинар Волтер Липман, добитник двије Пулицерове награде за новинарство, који је током 60 година писања стекао углед једног од најбољих свјетских спољнополитичких коментатора. Његову рубрику „Данас и сутра“ објављивало је 250 листова у САД и 25 листова у другим земљама. Написао је више публицистичких дјела, укључујући „Јавно мњење“.
1981. – Израел анектирао Голанску висораван коју је преотео од Сирије у рату 1967.
1984. – Вашингтон и Хавана потписали први споразум послије 1977, којим је прецизирано да 20.000 Кубанаца годишње може да добије дозволу да се настани у САД.
1989. – Умро руски нуклеарни физичар Андреј Дмитријевич Сахаров, дугогодишњи борац за политичке слободе и људска права и противник режима Леонида Брежњева, добитник Нобелове награде за мир 1975. Творац је совјетске хидрогенске бомбе, али је касније био непомирљиви противник нуклеарног наоружавања.
1989. – Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за предсједника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабрани шеф државе социјалиста Салвадор Аљенде убијен је у војном пучу 1973, који су инспирисале и потпомогле САД.
1994. – Предсједник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег предсједника САД Џимија Картера да посредује у изналажењу мирољубивог рјешења у грађанском рату у бившој БиХ.
1995. – Шеф југословенске делегације на мировним преговорима у Паризу предсједник Србије Слободан Милошевић, предсједник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству свједока документ су потписали предсједник САД Бил Клинтон, предсједник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Њемачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.
1997. – Новоизабрани предсједник Ирана Мохамед Хатами изјавио да је спреман да обнови дијалог са САД, што је био први такав званичан наговјештај од исламске револуције у тој земљи 1979, када су САД у Ирану задобиле епитет „велики сатана“.
2001. – Шефови држава и влада чланица ЕУ донијели одлуку о формирању мултинационалних мировних снага ЕУ ради њиховог упућивања у Авганистан.
2003. – Бивши ирачки предсједник Садам Хусеин ухапшен у свом родном граду Тикриту, чиме се окончао „лов на човјека“ који је трајао након пада Багдада у априлу.
2004. – Бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник затражио од Хашког трибунала ново суђење након што се из процеса повукао египатски судија Амин ел Махди.
2006. – БиХ, Србија и Црна Гора приступиле Партнерству за мир.
2006. – Трогодишња истрага Скотланд јарда показала да је принцеза Дајана 31. августа 1997. године у Паризу страдала у саобраћајној несрећи и да није ријеч о убиству.
2007. – Лидери ЕУ постигли договор о слању полицијске и цивилне мисије на Косово.
2009. – Међународни представник у БиХ Валентин Инцко наметнуо одлуку о продужењу мандата страним судијама који раде на предметима ратних злочина – за још три године.
