Законик Светог Петра Цетињског из 1803. године опоменуо је све будуће нараштаје, а прије свега будуће властодршце Црне Горе, да ће бити предати вјечном проклетству уколико се усуде да јавно или прикривено издају своју браћу и Исуса Христа, попут Вука Бранковића који је издао српство. Такви ће крвници хришћанства и Божји отпади који части и поштења немају, наводи се, осудити себе и своје потомство на вјечну срамоту и нечаст.
Законик Светог Петра Цетињског из 1803. године опоменуо је све будуће нараштаје, а прије свега будуће властодршце Црне Горе, да ће бити предати вјечном проклетству уколико се усуде да јавно или прикривено издају своју браћу и Исуса Христа, попут Вука Бранковића који је издао српство. Такви ће крвници хришћанства и Божји отпади који части и поштења немају, наводи се, осудити себе и своје потомство на вјечну срамоту и нечаст.
У 3. члану Законске Стеге, која је донијета прије самог Законика општег црногорског и брдског, тачније 20. јуна 1796, а која а унијета у Законик 1803. након потврде скупштине на Цетињу, наводи се:
– От дневи данашњега и унаприед ако би се наша који Црногорац, оли које село, али племе, или која нахија, да буде издајник јавнијем или потајнијем начином, таквога сви јединогласно предаемо вјечноме проклетству како Јуду предатеља Господња и како злочестиваго Вука Бранковића, који издаде Србље на Косово и вјечну мрзост и проклетство от народа на себе привлече и от милости божје отпаде, и таквога брацкога и христијанскога крвника и издајника, који би се наша, не само што вјечноме проклетству предасмо и рекосмо да га буде анатема и да јест пред Богом сиго свјета и будушчаго одговорник за све што би зла и приеваром и издајом учинио, него и крв наша на њега и на чада његова от земљи на небо, јако же Авала да во пијет и да останет како кров Христа спаситеља нашего народ Јеврејски.
Стега
Законска Стега, односно Законик Светог Петра Цетињског, упозорава да ће такав издајник који нема части и поштења, бити упамћен по срамоти, као крвник свог народа и хулитељ Божјег имена.
У члану 4 наглашено је и како се ова порука највише односи на будуће властодршце Црне Горе. Овим чланом они су опоменути да не заборављају да ће остати упамћени као немилосни издајници свог рода, уколико преваре Бога и свој народ, као и да ће чином издаје осудити своје потомство на исту судбину.
– Таквога издајника увијек от сабора и обшчества нашега отлучисмо да чести и пошчења нема него он и род његов да останет во вјек у срамоту и безчест, како издајник вјере и закона и хулитељ имена Божија и крвник свега нашега народа, и ако би Бог у наше вријеме уздигнуо и послао кога гођ овом земљом управљати и владати, али послије нас у вријеме наше дјеце и насљедника; то ми таквому господину и дјеци нашој остављамо ово писмо за изглед, да и у то вријиме и во вјек ови издајник и његов род да немају чести ни пошчења ни остале милости никакве, него да будет како род клетвопреступни и пријеварни, у ненавист свакому и мерзост.
