Припадници Агенције за истрагу и заштиту (СИПА) по налогу Тужилаштва БиХ су, поред просторија борачких организација у Источном Сарајеву и Фочи, ушли и у објекте борачке организације у Броду из разлога што су они упутили честитку за рођендан генералу Ратку Младићу путем свог сајта. Младића, али и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића никада се нећемо одрећи па макар нам свима судили и позатварали нас по казаматима БиХ, рекао је то у интервјуу „Гласу“ предсједник Борачке организације РС Радан Остојић.
Остојић сматра и да поступак који се пред Судом БиХ води против Атифа Дудаковића неће добити свој епилог.
– Тај процес ће трајати толико да многи његови актери па и сам оптужени неће доживјети његов крај – казао је Остојић, који сматра и да Сакиб Махмуљин који је осуђен за злочин над Србима никада неће одслужити казну затвора.
Остојић је говорио и о изради новог закона о борцима, али и додао да им премијер Српске Радован Вишковић на недавно одржаним консултацијама није предочио право стање пројекције буџета Републике за идућу годину.
ГЛАС: Недавно су припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) извршили увиђај у просторијама борачких организација у Источном Сарајеву и Фочи због истицања фотографија Ратка Младића и Радована Караџића. Како гледате на све то?
ОСТОЈИЋ: Припадници СИПА су, поред тих просторија што сте навели, ушли и у просторије Борачке организације Брод из разлога упућивања честитке за рођендан генералу Ратку Младићу путем свог сајта . Извршили су увид у сајт и мејл адресу и о томе сачинили записник. Све ово се ради по налогу Тужилаштва БиХ и дјелује као вид притиска на организацију која константно, јасно, аргументовано и објективно указује на аномалије правосудних институција БиХ, првенствено Суда и Тужилаштва БиХ у поступцима процесуирања команданата, војника и политичких представника српског народа за наводно почињене ратне злочине. Очигледно је да досадашња пракса поступања ових институција наводи на недвосмислен закључак да настављају са праксом Хашког трибунала и да су формиране искључиво са циљем да суде српском народу како би се изградио наратив да су Срби у протеклом грађанском рату били агресори и злочинци, а друга два народа жртве те наводне агресије. Крајњи циљ у сваком случају јесте урушавање Републике Српске кроз приказивање исте као резултата агресије и наводног геноцида над друга два народа. За сваког члана Борачке организације и генерал Ратко Младић и доктор Радован Караџић били су, јесу и биће српски хероји и јунаци који су у судбоносним историјским тренуцима стали на чело српског народа и дали огроман допринос настанку Републике Српске, одбрани слободе и отаџбине. Ових људи се никада нећемо одрећи, па макар сви ми били суђени и позатварани по казаматима БиХ.
ГЛАС: Више од пет година води се судски поступак против команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића због ратних злочина на подручју Крајине у септембру и октобру 1995. године. Да ли правосуђе на нивоу БиХ свјесно одуговлачи тај судски процес? Постоји ли нада да ће Дудаковић бити осуђен?
ОСТОЈИЋ: Што се тиче Дудаковића овај поступак сматрам фарсом као и друге поступке који се воде против високо позиционираних војних и политичких личности друга два народа у току грађанског рата у БиХ. Овај закључак произилази из чињенице временског момента када је оптужница подигнута, анализе досадашњег вођења поступка пред Судом, броја свједока које је потребно саслушати… Мишљења сам да овај поступак неће добити свој епилог јер ће толико трајати да многи његови актери па и сам оптужени неће доживјети његов крај. Ово је тактика која се веома успјешно примјењује у судским поступцима против представника других народа и која даје за њих одличне резултате. Или се оптужница уопште не подигне, а потенцијални оптужени премине или прије подизања оптужнице нестане или поступак траје у недоглед док сви не помру, или ипак онај ко буде пресуђен послије пресуде под неразјашњеним околностима напусти просторе БиХ. Углавном српске жртве су скоро увијек ускраћене за било који вид сатисфакције.
ГЛАС: Прије више од двије године расписана је међународна Интерполова потјерница за Сакибом Махмуљином који је осуђен на осам година затвора због злочина над заробљеним српским цивилима, санитетским особљем и војницима на подручју Озрена и Возуће 1995. године. Према посљедњим информацијама он се скрасио у Турској. Сматрате ли да га институције те земље свјесно прикривају?
ОСТОЈИЋ: Један од типичних случајева накарадног поступања правосуђа БиХ јесте и случај Махмуљин који и послије изрицања мизерне казне у смислу њене висине, а у односу на злочин за који је осуђен, он под мистериозним околностима напушта територију БиХ што је резултат намјерне злоупотребе правосудних институција које су морале примијенити мјере безбједности у виду одузимања личних докумената и хитног упућивања именованог у установу за издржавање изречене казне, односно у притвор до упућивања у затворску установу. Са друге стране када су у питању Срби поступа се на такав начин да се одмах након изрицања првостепене пресуде они хапсе и упућују у притвор гдје бораве све до изрицања другостепене пресуде. Након нестанка Махмуљина рекао сам да он никада неће бити испоручен правосудним институцијама БиХ, а и сада сам таквог мишљења. Умјесто да издржава казну за злочин који је починио он ће старост и смрт дочекати на некој егзотичној дестинацији, вјероватно о трошку пореских обвезника БиХ. Да ли држава у којој се налази свјесно или несвјесно врши његово прикривање, за жртве и нас као народ потпуно је небитно, али је битно са позиције поштовања међународног права и обавеза које из истог проистичу за сваку државу чланицу УН. И ово је примјер да међународне обавезе за сваку државу не важе на исти начин. То је наша стварност и стварност поступања правосуђа БиХ и међународне заједнице.
ГЛАС: Недавно сте након састанка са премијером Српске Радованом Вишковићем изјавили да је потребно донијети нови закон о правима бораца. Шта би требала да буде суштина тог новог закона?
ОСТОЈИЋ: Разлози за доношење новог закона су његово прилагођавање новим друштвеним околностима. Неопходно је нови закон уредити на такав начин да права која су њиме предвиђена буду ефективне, а не декларативне природе. Потребно је колико је могуће извршити и правичнију расподјелу новчаних средстава, у истом препознати борачке категорије без било каквих основних примања, односно социјално угрожене борце, дефинисати основицу или основице за одређени параметар, предвидјети усклађивање примања на крају сваке године по дефинисаној формули, а у складу са параметрима какав је на примјер раст инфлације, раст потрошачких цијена на тржишту, раст плата и примања у другим областима, раст БДП…. Циљ је да нови закон буде резултат општег концензуса борачких категорија, политичких партија, невладиних организација, извршне и законодавне власт. Да би се ово постигло неопходно је вријеме и шира јавна расправа. Нови закон би у сваком случају захтијевао и обезбјеђивање додатних финансијских средстава, али у сваком случају у складу са објективним показатељима. Циљ новог закона не може бити дефинисање декларативних права која се не могу остварити као што је била досадашња пракса да су нека права била законом прописана прије 30 година, а да још нису ријешена или заживјела у пуном капацитету. Сматрам да је општи концензус могућ и неопходан јер борачке категорије заслужују да буду третиране као општи интерес државе и друштва, а не као предмет за политичко поткусуривање.
ГЛАС: Да ли сте наишли на подршку премијера Радована Вишковића?
ОСТОЈИЋ: У том разговору премијер нам је саопштио да није предвиђено повећање примања за буџетске потрошаче, да ће оквир буџета бити повећан незнатно у односу на буџет 2024. године, те да ће то повећање бити усмјерено на законску обавезу усклађивања пензија и обавезе Владе које произилазе из потписаног меморандума са Синдикатом просвјетних радника, а тиче се усклађивања коефицијената са коефицијентима запослених у органима државне управе. Такође смо сазнали да ће идуће године скоро 50 одсто изворних прихода бити усмјерено за исплату пензија за шта ће наредне године бити потребно издвојити двије милијарде КМ. Ако се овоме додају издвајања за Фонд здравственог осигурања, Фонд дјечије заштите, за питања борачко-инвалидске заштите и друга социјална давања, може се закључити да је буџет за 2025. годину доминантно социјалног карактера. Апсолутно нас премијер није упознавао са планираним буџетом за предсједника Републике Српске. Оно што се нас тицало јесте кандидовање наших приоритета за сљедећу годину. Према плану који смо усагласили прије двије године и према коме поступамо, наши приоритети за наредну годину су рјешавање питања запошљавања дјеце погинулих бораца и рјешавање питања стамбеног збрињавања око 2.000 породица из категорије породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије. Поменуте породице чекају рјешавање свог стамбеног питања од завршетка Одбрамбено-отаџбинског рата, што значи пуних 30 година и ово питање јесте приоритет приоритета. Имајући у виду да је за рјешавање стамбеног збрињавања поменутих категорија неопходно обезбиједити негдје око 30.000.000 КМ постигли смо начелан договор да се средства за ову намјену планирају кроз ребаланс буџета за 2024. годину, а дио средстава кроз повећање буџета за 2025. годину. Такође, смо постигли начелан договор о неопходности доношења новог закона о правима бораца јер је немогуће на адекватан начин редиговати члан 16 постојећег закона, који је од стране Уставног суда Републике Српске проглашен неуставним, а да друге одредбе закона остану у изворној форми. Једноставно, другачије дефинисање члана 16 у односу на постојеће рјешење истог, нарушава читаву концепцију закона и ствара потребу измјена и допуна многих других одредби што је немогуће извести на адекватан начин па је због тога једина исправна могућност приступити доношењу потпуно новог закона. Потреба за доношење новог закона о правима бораца постоји и због низа других разлога о којим ће се говорити у наредном периоду.
Ревизија
ГЛАС: Најавили сте и ревизију борачких права. Шта би она требало да донесе?
ОСТОЈИЋ: У разговорима са премијером Радованом Вишковићем говорило се и о питању ревизије признатих статуса и права борачких категорија и постигнут је начелан договор да се томе приступи у току наредне године. Наравно, о свему овоме биће разговарано на сједницама органа Борачке организације у току овог мјесеца и о сваком питању биће заузети ставови и донесени закључци.
