Фото: Миомир Јаковљевић

Нису у питању само „Шуме РС“ и „Жељезнице РС“; Република Српска има чак 223 јавна предузећа са 27.000 запослених, и они су у правилу хронички губиташи.

Умјесто да доносе приходе у буџет, ова предузећа слажу губитке, који се могу мјерити милијардама марака.

По принципу тресла се гора, родио се миш, сви су већ заборавили силну буру у вези са милионским губицима у “Шумама РС”.

Постројавање код Додика

Ко се још сјећа Додиковог “иксања” о “организованој банди” која хара шумом и арчи народно благо. Сви су заборавили и како је Милорад Додик у Палати РС у касно вече постројио комплетну управу Шума РС, плус лидере странака владајуће коалиције и директора полиције.

На крају све се свело на смјене неколико в.д. директора и на три прес конференције, а на посљедњој је испод радара прошла најбитнија изјава, она коју је изговорио Раденко Лакетић, помоћник министра пољопривреде РС за шумарство и шеф Тима за опоравак “Шума РС”.

Фото: Уступљена фотографија

Лакетић је, кратко и јасно, рекао да нема шансе да “Шуме РС” до Нове године изађу из минуса, како је на сва уста обећавано.

Дакле, нагомилани губитак “Шума РС” од 130 милиона КМ ће бити додатно увећан.

Ипак, ово јавно предузеће, које располаже највећим природним богатством Српске, шумама на површини од око милион хектара, није рекордер међу губиташима.

Неславни рекордер

Много више губитака су наслагале “Жељезнице РС“. Према финансијском извјештају овог предузећа, чији је већински власник Република Српска, акумулирани губитак ЖРС на крају првог квартала 2024. године је износио невјероватних 283 милиона КМ.

Како каже економисткиња Мирјана Орашанин, народна посланица СДС и предсједница скупштинског Одбора за ревизију, ови “капиталци” су само врх леденог бријега.

– Гдје год је Република Српска послодавац, ту се, у правилу, послује са губицима, ту су и највеће малверзације, злоупотребе, кршење права радника – каже Мирјана Орашанин.

Фото: Бојан Д.Тошић @ Соколац срце Романије

Додаје да опозиција у Народној скупштини одавно упозорава на катастрофално стање у предузећима, која би требало да доносе стотине милиона марака прихода у буџет, а умјесто тога слажу губитке које ће неко морати да, народски речено, “регулише”.

– Шта значи пословати са губитком? То значи да су трошкови већи од прихода, а то опет, логично значи да је предузеће негдје морало остати дужно: или нису платили порезе, доприносе, плате, или дугују добављачима и банкама. У сваком случају то се мора намирити – каже Мирјана Орашанин.

Додаје да, ако неко предузеће, након пословања са губитком, оствари добит, оно не може исплаћивати дивиденду, или у случају јавних предузећа доносити приход у буџет, него мора прво измирити обавезе из ранијег периода.

– Али, у нашим јавним предузећима се из године у годину слаже минус на минус, и тако се ствара акумулирани или нагомилани губитак – објашњава наша саговорница.

Дуг већи од имовине

Она додаје да се јавност подсјети на “заборављене асове” тек када на дневни ред Народне скупштине РС дођу ревизорски извјештаји о појединим јавним предузећима.

– Прича о предузећу “Космос” Бањалука је помало скрајнута, а ово акционарско друштво, чији је једини акционар Влада РС, велики је губиташ и добило је негативан ревизорски извјештај – каже Мирјана Орашанин.

Истиче да су ревизори, између осталог, открили погрешно књижење, којим се покушало сакрити око 5 милиона КМ минуса.

– Кад се подвуче црта, “Космос”, који је некада био врхунски ваздухопловни завод, данас је предузеће с акумулираним губитком од 41 милион КМ, док је његова имовина процијењена на 39 милиона КМ. Дакле, дугови су већи од имовине, па постоје услови за отварање стечаја – каже Орашанинова.

Подсјећа да су радници овог предузећа више пута штрајковали и обраћали се скупштинском Одбору за ревизију, јер због неуплаћених доприноса морају плаћати лијечење, а они који су одрадили радни вијек се не могу пензионисати.

Никад плаћени доприноси

Проблема има и у Националном парку “Сутјеска“, у појединим предузећима чланицама “Електропривреде РС”, многим локалним јавним предузећима, попут бањалучке “Акване” и “Топлане”, те бројним другим јавним предузећима која нису у фокусу јавности.

Посебна прича су јавне установе, у чије се касе ријетко завирује, а међу којима такође има хроничних губиташа.

Тако су недавно народне посланике запањили детаљи из ревизорског извјештаја о пословању Јавне установе Центар за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида, познатије као бивши Завод дистрофичара.

– Од оснивања 2012. године, они никад нису платили доприносе за плате запослених, то је феномен – каже Мирјана Орашанин.

На врху листе дужника за порезе и доприносе су већ “традиционално” јавне здравствене установе, тако да ни њихови нагомилани губици нису безазлени, али су јавна предузећа ипак у много већој дубиози.

4 предузећа, пола милијарде минуса

У дубоком минусу су не само “Шуме РС“, које сијеку и продају “готову” шуму, “Аеродроми РС” и “Жељезнице РС”, које из буџета Српске примају милионске субвенције, него је чак и Јавно предузеће “Лутрија РС“, двије године за редом, дакле 2020. и 2021. године, пословало са губитком.

– Да “Шуме” буду у минусу, да “Лутрија” буде у минусу, то нема нигдје на свијету, тога има само код Милорада Додика. Кад о томе причам на међународним скуповима не вјерују ми, смију ми се – рекла је раније за Српскаинфо економисткиња Светлана Ценић.

Ова њена изјава је изазвала велику буру, али ни рачуница не буди оптимизам. Наиме, кад се све сабере, јасно је да се укупни губици јавних предузећа, које ће на овај или онај начин морати да “попеглају” грађани Српске, више не рачунају стотинама милиона, него – милијардама.

Примјера ради, само 4 јавна предузећа, за које се поуздано зна да су им акумулирани губици већи од вриједности њихове имовине, наслагала су скоро пола милијарде КМ минуса!

“Шуме РС” су у дубиози најмање 130 милиона КМ, “Жељезнице” РС 283 милиона КМ, “Космос” 41 милион КМ, а “Аеродроми РС” 7 милиона, што је укупно 461 милион КМ.

Ако се томе додају губици бањалучки предузећа “Аквана” од 13,4 милиона КМ и “Топлане” од скоро 100 милиона КМ, губици РиТЕ Угљевик и Гацко, збир се опасно приближава десетоцифреном износу, односно губицима од најмање милијарду марака. А гдје је још 200 других јавних предузећа!?

Калкулатор показује још нешто: ако су јавна предузећа наслагала акумулиране губитке од милијарду марака, то је таман толико колико се Република Српска, по буџету, планира задужити у идућој години.

Док с једне стране милијарде цуре кроз јавна предузећа, као кроз проточне бојлере за пљачку народа, с друге стране се Република Српска задужује.

Република Српска је само на Бањалучкој берзи, током прошле и у првој половини ове године, дакле за 18 мјесеци, задужена више од 1,1 милијарди марака од продаје обвезница и трезорских записа.

“Директори као бијели медвједи”

Већ одавно аналитичари упозоравају да је кључ проблема у јавним предузећима у томе што се она третирају као “ратни плијен”, који политичке партије подијеле након избора. Страначки постављени директори не раде у јавном интересу него за “своје шефове”.

Са овом су оцјеном сагласни и поједини синдикалци.

Божо Марић, предсједник Синдиката управе РС, каже да се не може очекивати промјена ако нико не одговара за лоше управљање и незаконито пословање јавног предузећа, нити за милионске губитке.

Напротив, директоре “политика штити као бијеле медвједе”.

– Нема хапшења због милионских губитака. Чак се стиче утисак да, што је неко већа битанга и лопов то су му боље шансе да добије још већи буџет којим ће управљати. Такви су најбољи кадрови, јер за странку увијек треба новаца – каже Марић.

Он истиче да је довољно погледати имовину директора јавних предузећа, јер је сваком нормалном јасно да та имовина није могла бити стечена на законит начин.

И док имовина повлаштених расте, новца за сиромашне, особе са инвалидитетом, за напредак образовања и здравства, за подршку породицама са дјецом – све је мање. Милиони, па и милијарде цуре другим токовима.

Каква је ситуација показује и ребаланс овогодишњег буџета Републике Српске. у буџету је планиран приход од 100 милиона КМ по основу дивиденди од јавних предузећа. Ребалансом је тај приход смањен на скромних 14 милиона. Ако буде и толико, од укупно 223 предузећа са 27.000 запослених.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име