Многи се радују зими и празницима, али постоје људи којима овај део године тешко пада, јер хладно време без сунца може значајно утицати на појаву сезонске депресије. Има веома сличне симптоме као и клиничка депресија, те стручњаци кажу да је професионална дијагноза кључни први корак ка лечењу.
Када се преселио из Јужне Африке у Њујорк, Норман Розентал је приметио да се осећа депресивније током хладних, кратких дана градских зима него у својој домовини. „То је била болест која се крила на видику јер су људи говорили ‘па тако се сви осећају зими’. Нису је видели као излечиву“, каже Розентал, психијатар.
Пре 40 година објавио је први научни рад којим је дефинисао сезонски афективни поремећај (SAD) – познат и као сезонска депресија, који се сматрао врстом депресије изазване тамним зимским данима. Накнадне студије су откриле да овај облик депресије варира у зависности од географије.
Нормално је да расположење варира у зависности од годишњих доба, па чак и да се људи осећају мало лошије зими, кажу стручњаци, али они који пате од сезонског афективног поремећаја доживљавају симптоме клиничке депресије.
„Потпуно су исти – губитак интересовања за ствари, поремећен сан, значајне промене у исхрани или апетиту, губитак енергије, умор, потешкоће са концентрацијом“, каже Кели Рохан, психолог.
Поред разговора са стручњаком у овим ситуацијама могу помоћи, светлосна терапија и промене у начину живота, те се препоручује вежбање, проналажење зимских хобија, редукција стреса.
Најчешће пријављени симптоми зимске депресије су хиперсомнија – жеља да се спава више него обично и повећан апетит: „Као да људска бића покушавају да хибернирају“, каже Пол Десан, психијатар.
Зашто долази до сезонске депресије
„Прилично је прихваћено да је окидач кратак фотопериод, број сати од зоре до сумрака. То је најјачи предиктор када симптоми почињу“, каже Рохан, а пише Нешнал џиогрaфик.
Али зашто се чини да мање дневне светлости неке људе чини клинички депресивним?
„То је питање од милион долара“, каже Рохан.
Једна од водећих теорија је да промена дневног светла омета ослобађање мелатонина у нашем телу, хормона који мозак ослобађа сваке ноћи да би подстакао сан. Процес је део нашег циркадијалног ритма, нашег урођеног биолошког сата који диктира када спавамо и када се будимо. Наш унутрашњи сат се окреће јутарњим светлом, али како се зими смањује количина дневне светлости, мелатонин се може касније ослободити и касније нестати, каже теорија.
„Тај будилник се можда укључује ујутру, али тело је још увек у стању биолошке ноћи. Још увек није јасно зашто поремећени циркадијални ритам доводи до депресије, уместо да се само осећамо да смо уморни“, наглашава Рохан.
Шта је са летњом депресијом
Рохан каже да мањи проценат људи који доживе SAD зими, могу имати проблема током лета када се повећа број стимулативних дневних сати. Треба нагласити да други доживљавају феномен који се зове летњи SAD, односно када се симптоми (вероватно изазвани топлотом и влажношћу) сезонске депресије јављају само током лета.
Изазива контроверзе
Сезонски афективни поремећај је стање које изазива контроверзе – иако га многи сматрају валидним, неки научници су скептични. На пример, студије из Норвешке и САД нису пронашле јасну везу између депресије и годишњих доба, док неки стручњаци, попут психолога Стивена Лобела, сматрају да истраживања могу бити пристрасна због начина на који се постављају питања. Ипак, други тврде да је поремећај ретка појава, што може објаснити недостатак доследних налаза.
