На данашњи дан, 5.децембар

1443. – Рођен италијански свештеник Ђулијано дела Ровере, од 1503. до смрти 1513. папа Јулије Други, највећи покровитељ умјетности међу поглаварима Римокатоличке цркве. Од Микеланђела Буонаротија, чији је био близак пријатељ, наручио је израду фресака у Сикстинској капели у Ватикану, укључујући џиновски „Страшни суд“, од Брамантеа реконструкцију цркве Светог Петра у Ватикану, а Рафаел Санти је осликао његове приватне одаје.

1560. – Умро француски краљ Франсоа Други, који је владао само годину дана. На пријестолу га је истог дана наслиједио брат Шарл Девети, за вријеме чије су владавине почели вјерски ратови римокатолика и хугенота.

1791. – Умро аустријски композитор Волфганг Амадеус Моцарт, један од најгенијалнијих у историји музике. Послије пресељења из родног Салцбурга у Беч био је окружен сплеткама завидљиве и стваралачки јалове дворске музичке камариле и финансијски је крахирао. Сахрањен је у заједничкој сиротињској гробници у Бечу. Био је „чудо од дјетета“: у шестој години написао је прву композицију, у осмој сонату, а у 12. оперу под називом „Једноставна превара“. Написао је око 600 дјела – опера, симфонија, концерата за клавир, виолину, флауту, кларинет, хорну и друге инструменте, гудачких квартета, соната за клавир и за виолину, кантата, миса. Дјела: опере „Фигарова женидба“, „Чаробна фрула“, „Отмица из Сераја“, „Дон Ђовани“, „Тако чине све“, „Идоменео“, симфоније „Хафнер симфонија“, „Линцерска симфонија“, „Прашка симфонија“, „Симфонија у ге молу“, „Јупитер симфонија“, миса „Реквијем“, квинтет са кларинетом „Мала ноћна музика“.

1839. – Рођен амерички коњички официр ДЖорџ Армстронг Кастер, који је као командант Седме коњичке дивизије предводио војну кампању седамдесетих година 19. вијека против индијанских племена у Канзасу, Дакоти и Монтани, проводећи политику етничког чишћења и геноцида владе САД над Индијанцима. Погинуо је у јуну 1876. у бици код Литл Биг Хорна, кад су Сијукси под командом поглавице „Лудог Коња“ /Та-Сунко-Wитко/ уништили дио Седме коњичке и убили сва 264 америчка војника која су учествовала у бици.

1867. – Рођен пољски државник – маршал Јозеф Клеменс Пилсудски, први предсједник Пољске од 1918. до 1922. и иницијатор рата против совјетске Русије 1920. и 1921. Успоставио је 1926. војну диктатуру и држао је власт до смрти 1935.

1870. – Умро француски писац Александар Дима – Отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Најприје се истакао романтичним драмама „Анри Трећи и његов двор“, „Антони“, „Кула Нел“, „Кин“. Писао је и комедије, али је свјетску славу стекао многобројним романима с мотивима из француске историје: „Три мускетара“, „Гроф од Монте Христа“, „Краљица Марго“, „Двадесет година послије“, „Краљичин ђердан“, „Црна лала“.

1890. – Рођен аустријски филмски режисер Фриц Ланг, један од најзначајнијих представника експресионизма, мајстор атмосфере са изразитим осјећањем за визуелну нарацију. Пред нацистима је избјегао у САД, а крајем педесетих година 20. вијека је дошао у Западну НЈемачку, гдје је остао до смрти 1976. Филмови: „Уморна смрт“, „Доктор Мабузе“, „Нибелунзи“, „Коцкар“, „Метрополис“, „Убица М“, „Тестамент доктора Мабузеа“, „Само једном се живи“, „На Дивљем западу“, „И џелати умиру“, „Жена у прозору“, „Министарство страха“, „Ранч проклетих“, „ЛЈудска жеља“, „Док град спава“, „Изван сваке сумње“, „Тигар из Ешнапура“, „Индијски надгробни споменик“, „Хиљаду очију доктора Мабузеа“.

1901. – Рођен амерички режисер, аутор стрипова, филмски аниматор и продуцент Волтер Илајас Дизни, познат као Волт Дизни, творац модерног цртаног филма, добитник 29 „Оскара“. Пут ка слави му је отворен 1920. кад је осмислио лик Микија Мауса. НЈегови цртани филмови „Снежана и седам патуљака“, „Пепељуга“, „Петар Пан“, „Бамби“, „Пинокио“, „Алиса у земљи чуда“ и стрипови „Паја Патак“, „Три прасета“ и други и сада су популарни широм свијета. Према његовој замисли уређени су забавни паркови „Дизниленд“ у Калифорнији и „Дизниворлд“ на Флориди.

1906. – Рођен амерички филмски режисер аустријског поријекла Ото Преминџер, пионир у примјени „широког платна“, који је исказао дубок смисао за анализу људских карактера. Филмови: „Лаура“, „Анђеоско лице“, „Кармен ДЖонс“, „Ријека без повратка“, „Човјек са златном руком“, „Св. Јованка“, „Бура над Вашингтоном“, „Добар дан, туго“, „Порги и бијес“, „Анатомија једног убиства“, „Егзодус“, „Кардинал“.

1926. – Умро француски сликар Клод Оскар Моне, један од оснивача импресионизма. Према његовој слици „Импресија, излазак сунца“, изложеној 1874. у Паризу, назив је добио цио сликарски правац, чији је Моне био најдосљеднији и најутицајнији представник. Извршио је огроман утицај на европско сликарство.

1927. – Рођен тајланђански краљ Бумипон Адунђаде, који је на пријесто ступио 1946. као Рама Девети.

1929. – Укинути „Југословенски соко“, „Хрватски соко“, „Орао“ и „Српски соко“ и створена је Витешка организација „Соко“ Краљевине Југославије.

1940. – Умро чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, који је јавно почео да наступа већ у осмој години живота, стекавши углед једног од највећих виолинских виртуоза свог времена. Дјела: „Америчка симфонија у А молу“, шест концерата за виолину и оркестар, симфонијске варијације за виолину и камерни оркестар, краће композиције за виолину и клавир.

1943. – Велика Британија у Другом свјетском рату званично отказала помоћ четницима Драже Михаиловића.

1952. – У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1956. – Британске и француске трупе почеле повлачење из Египта у Суецком рату.

1962. – САД и СССР постигли договор о мирољубивом коришћењу васионе.

1967. – Умро српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и умјетности, предсједник Српске књижевне задруге и уредник часописа „Жива антика“, један од највећих свјетских хелениста 20. вијека. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. Умногоме је изградио српску терминологију за одговарајуће грчке митолошке и филозофске појмове. Дјела: „Видовданска етика“, „Философија панхуманизма“, „Рационализам у савременој њемачкој философији“, „Проблеми философије културе“, „Историја хеленске етике“, „Огледи из грчке философије уметности“, „Аристотелово етичко учење“, „Из хеленских ризница“, „Платонова академија и њен политички рад“, „Софисти и њихов историјски значај“, „Историја хеленске књижевности“.

1977. – Египат прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се жестоко успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.

1978. – У Ирану избио талас протеста против шаха Резе Пахлавија, које су подстакле исламске вјерске вође. Због штрајкова је производња нафте смањена готово на половину.

1983. – Умро амерички филмски режисер Роберт Олдрич, који је снимао трилере, вестерне, филмове страве, психолошке драме и комедије. Филмови: „Шта се догодило с Беби ДЖејн?“, „Вера Круз“, „Апач“, „Дванаест жигосаних“, „Пољубац смрти“, „Тихо, тихо, Шарлота“, „Затворски круг“, „Велики нож“, „Посљедњи сумрак“, „По закону и пендреку“, „Легенда о Лајли Клер“, „Грисомова банда“, „Убиство сестре ДЖорџ“, „Затворско двориште“.

1991. – Хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Предсједништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио: „Мислим да сам обавио задатак – Југославије више нема“.

1995. – Армија Шри Ланке заузела ДЖафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника.

1995. – Шеф шпанске дипломатије Хавијер Солана званично преузео положај генералног секретара НАТО-а, као први Шпанац на челу западног савеза.

1996. – Предсједник САД Бил Клинтон наименовао Мадлен Олбрајт за прву жену државног секретара /шеф дипломатије/ у америчкој историји.

2008. – Умро патријарх московски и цијеле Русије Александар Други.