Приходи финансијских институција у Босни и Херцеговини све више расту, док грађани плаћају све више цијене скоро свих производа.
Тако су према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) приходи у 11 мјесеци ове године износили 10 милијарди и 498 милиона КМ и већи су за 770 милиона КМ или за 7,91% у односу на исти период 2023. године, када су износили девет милијарди и 727 милиона КМ.
„УИО је у периоду јануар – новембар 2024. године привреди вратио милијарду и 901 милион КМ. Нето прикупљени приходи који су отишли у расподјелу корисницима у периоду јануар – новембар 2024. године, а то су држава, ентитети и Брчко дистрикт, износили су осам милијарди и 597 милиона КМ и већи су за 854 милиона КМ у односу на приходе које су са јединственог рачуна корисници добили за исти период 2023. године“, навели су из УИО БиХ.
Додали су да је за финансирање државних институција у периоду јануар – новембар 2024. године распоређен износ од 934 милиона КМ.
„Остатак прикупљених прихода од индиректних пореза завршио је код ентитета и Брчко дистрикта. Тако је Федерација БиХ са јединственог рачуна добила четири милијарде и 704 милиона КМ, Република Српска двије милијарде и 636 милиона КМ и Брчко дистрикт 264 милиона КМ“, пише у саопштењу Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Из Пореске управе Републике Српске су саопштили да су за 11 мјесеци ове године на рачун јавних прихода Српске прикупили 3,657 милијарди КМ, што је за 410,3 милиона КМ или за 13 одсто више него у истом периоду прошле године.
„Већ сада је премашен износ наплаћених јавних прихода у цијелој 2023. години, што је показатељ стабилности у наплати јавних прихода и ове, као и претходних година. Повећање наплате у овој години настављено је у свим групама јавних прихода, па је наплата директних пореза већа за 22 одсто, доприноса за 12 одсто, док је наплата осталих јавних прихода повећана за три одсто. Доприноси су наплаћени у износу од 2,280 милијарди КМ, што је за 241 милион КМ више него у истом периоду претходне године, при чему је за Фонд ПИО наплаћено 1,370 милијарди КМ или 12 одсто више, док је за Фонд здравственог осигурања наплаћено 743,7 милиона КМ или 12 одсто више него за 11 мјесеци прошле године.
Већа је и наплата доприноса за Завод за запошљавање и Фонд дјечије заштите за по 12 одсто. Директни порези су наплаћени у износу од 856,6 милиона КМ, што је за 152,7 милиона КМ више него за 11 мјесеци лани. Највећа наплата остварена је код пореза на добит, и то у износу од 430,6 милиона КМ, односно 85,9 милиона КМ или 25 одсто више. Повећање наплате биљежи и порез на доходак који је наплаћен у износу од 373,5 милиона КМ, што је за 21 одсто више него претходне године, док је наплата пореза на непокретности износила 34 милиона КМ или шест одсто више него у исто вријеме прошле године.
Код осталих јавних прихода наплата је износила 520,7 милиона КМ, што је за 16,6 милиона КМ више у односу на период јануар – новембар 2023. године.
Настављен је раст наплате по основу накнада за приређивање игара на срећу и то за 26 процената, а повећање наплате биљежи се и код такса и накнада за три одсто“, истакли су из Пореске управе РС.
Из Пореске управе ФБиХ још нису објавили податке за 11 мјесеци, али су у 10 мјесеци ове године прикупили 6,56 милијарди КМ или 493,7 милиона КМ више него у истом периоду прошле године.
Економиста Игор Гавран сматра да у цијелој овој ситуацији једино профитирају јавни приходи, те зарада трговаца због нереално високих цијена на које власти не реагују.
„Грађани не само да немају никакву помоћ власти за раст трошкова живота и пад животног стандарда из ових средстава која се прикупљају прије свега захваљујући њима и чији је то стварно новац, него се власти свеједно настављају додатно задуживати и опет ни из тог додатног новца нису у стању издвојити средства за фискалну и друге реформе, за повећање плата и пензија, за подршку привреди, за обнову штете од поплава и других непогода… Једноставно је апсурдно и бескрајно безобразно како се редовно хвале све већим и већим јавним приходима, а тај новац као да нетрагом нестаје без икаквих знакова да га је уопште било гледајући стање грађана и привреде. Ваљда их зато не секира ни неиспуњавање услова за средства ЕУ и на својим периодичним сијелима говоре о атмосфери, искорацима, процесима и другим небулозама.
Не треба бољи примјер потпуног расула него да се термоелектране у оба ентитета или заустављају или смањују производњу јер „нема угља“, док БиХ располаже толиким резервама угља да би могли производити енергију скоро до бесконачности (али наравно ако не би партијски медиокритети уништавали јавна предузећа која се тиме баве)“, нагласио је Гавран, пишу Независне новине.
