Изменама Кривичног законика, на казну затвора могу да буду осуђени они који нападну запослене у просвети и установама здравствене или социјалне заштите. Тиме је испуњен један од захтева просветних радника да им се заштити интегритет, част и обезбеди несметани рад. Усвајање закона и његова примена су, међутим, две различите ствари.
Због опкладе од 30 евра, ученик је у младеновачкој техничкој школи, пред ђацима, ошамарио наставницу. У Трстенику су ученици измакли столицу наставници енглеског, која се тешко повредила. У Бачкој Паланци ученик је претукао наставника практичне наставе пред пензијом. И ту се списак напада на наставнике, нажалост, не завршава.
Запослени у просвети једино су могли, у знак протеста, да обустављају наставу и штрајкују. Да би заштитили интегритет, част и обезбедили несметани рад, просветни радници се се више пута обраћали ресорном министарству и Влади Србије.
Њихови захтеви коначно су прихваћени и Кривични законик је измењен.
„Ако се нападне лице у образовању или његова породица, казниће се затвором од три месеца до три године. Ако се нанесе лакша повреда запосленом или члановима његове породице, казна је од шест месеци до пет година. Ако се нанесе тежа повреда запосленом или члановима његове породице, казна је од једне до осам година“, објашњава Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.
За преступнике су предвиђене и новчане казне, али да ли ће се изрицати, не зависи само од суда, већ од управе школе, која је до сада, показало се, у многим случајевима покушала и успевала да заташка преступе.
Примена раније усвојених закона без резултата
Примена већ донетог Закона о основама система образовања, који је требало да санкционише ђаке који ометају наставу, није дала значајније резултате.
„Немате ви да се похвалите да је неко добио прекршајну казну, да је платио казну од 50.000 или 30.000 динара или било коју другу. Питамо менаџмент школе зашто то не радите и шта се дешава. Нико неће да долази у сукоб са родитељима“, констатује Антић.
Изменама и допунама Кривичног закона предвиђене су строже казне за нападе, не само на запослене у просвети, здравству и социјалним установама, већ и на возаче у јавном градском превозу.
„До сада наш Кривични законик није имао прописана ова кривична дела и идеја је, са једне стране, да се оствари тај превентивни ефекат кроз одвраћање потенцијалних учиниоца од извршења тих кривичних дела и, са друге стране, да се пружи кривично-правна заштита запосленима у овим институцијама, како би они могли нормално да обављају своје радне задатке“, истиче доц. Душан Кесић са Факултета за безбедност.
Кривични законик Србије јесте основни механизам превенције друштвено опасног понашања, али није једини. Безбедносна култура је следећа ствар на којој мора да ради цело друштво. Упозорења је било превише.
