Док све везе доживљавају успоне и падове, појединци са високим нивоом неуротицизма склонији су тумачењу тих успона и падова на негативне и штетне начине. То веома утиче на однос и може довести до његовог краха.
Здрави бракови треба да буду сигурно место и то не подразумева одсуство конфликта или стално добро расположење, већ начин на који се тренуци стреса, свакодневна емотивна искуства или значајнији животни догађаји обрађују, што у великој мери може утицати на трајање односа.
Неуротицизам, који карактерише емоционална нестабилност и висока реактивност, кључни је покретач развода за многе парове. Истраживања указују на два разлога зашто висок ниво неуротицизма често представља сигнал за крај брака.
Јака негативна пристрасност ескалира сукоб
Један од примарних разлога зашто је неуротицизам толико штетан за брак је његова снажна негативна пристрасност. Неуротични појединци често тумаче двосмислене или неутралне догађаје кроз песимистично сочиво, ескалирајући сукобе.
Парови у чијем односу је наглашем виши ниво неуротицизма доживљавају ниже нивое задовољства у браку, резултати су студије објављене у Би-Ем-Си Сајколоџи. То је углавном зато што се такви појединци више фокусирају на негативна искуства, тумачећи чак и бенигне коментаре или поступке свог партнера као непријатељске или претеће.
„Негативни ефекти неуротицизма на задовољство у браку могу бити изражени кроз стварање анксиозности, напетости, тражења сажаљења, непријатељства, импулсивности, депресије и ниског самопоштовања“, објашњавају истраживачи.
Такве особе такође имају тенденцију да буду осетљивије на стрес, па чак и мале непријатности доводе до несразмерних емоционалних реакција. У контексту брака, ове тенденције стварају минско поље емоционалних нагазних мина, што доводи до сталних сукоба, неспоразума и емоционалне исцрпљености за оба партнера.
На пример, партнер може недужно заборавити да изнесе смеће, али неуротични супружник то може сматрати доказом непажње или недостатка поштовања, што доводи до свађе.
Емоционална реактивност може уништити интимност
Појединци са високом емоционалном реактивношћу имају потешкоћа у управљању својим емоцијама, често реагују са повећаном осетљивошћу, интензивним изливима и спорим опоравком од негативних осећања.
Висока емоционална реактивност такође је повезана са нижим нивоима „перципиране реакције партнера“, што се односи на то колико добро се супружник осећа да га партнер разуме, цени и брине о њему, потврђује истраживање објавњено у магазину Фронтиес ин Сајколоџи.
Шта урадити
Да би веза напредовала, оба партнера морају да осећају да су њихове емоционалне потребе задовољене. Парови који могу мирно да се носе са стресом и одговоре на емоционалне потребе једни других граде поверење и интимност.
С друге стране, када један партнер стално реагује љутњом, анксиозношћу или фрустрацијом, другом постаје изазов да понуди подршку. Ова динамика нарушава блискост која је потребна паровима да би одржали здраву везу.
Парови који се посвете емоционалној свести, раде на саморегулацији и побољшавају перцепцију потреба једних других могу прекинути овај циклус реактивности у свом браку, пише Сајколоџи тудеј.
