Децембар је мјесец великих слава и важних датума. Блиц Жена вам доноси црквени календар за децембар 2024.
Ваведење Пресвете Богородице
Ваведење је један од пет великих Богородичиних празника. Означава улазак (увођење) Пресвете Богородице у храм.
Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.
Преподобни Алимпије Столпник
Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета из 7. вијека. Црква слави овог свеца – Алимпијевдан 26. новембра по старом календару или 9. децембра по новом, а његова лобања се налази у ризници светогорског манастира Кутлумуш. Поштован је и у Римокатоличкој цркви.
Српска православна црква и вјерници прослављају 9. децембра преподобног Алимпија Столпника. Иако у календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу, а по неким подацима, по бројности свечара је на петнаестом мјесту код Срба. Као крсна слава најчешће се прославља у Подрињу.
Свети апостол Андреј Првозвани
Православна црква прославља Светог Андреја – Андријевдан 13. децембра.
На Андријевдан је одржана Велика народна скупштина у Београду. На њој су прочитани султанов хатишериф и берат којим је Османско царство признало државну самоуправу Српском књажеству, а књазу Милошу насљедно књажевско достојанство. Андријевдан је редовно прослављан као државни празник за вријеме владавине Обреновића. Празник је укинут након доласка Петра И Карађорђевића на српски престо, а мјесто њега је прослављан краљев рођендан (12. јул).
Почетком треће недјеље децембра (17. и 18.) се обиљежавају велики свеци, али тада није црвено слово и не славе се као слава, а ријеч је о Светој великомученици Варвари и Преподобном Јовану Дамаскин, као и о Преподобном Сави Освећеном и Преподобном Нектарију Битољском.
Свети Никола
Свети Никола, односно Никољдан је празник Српске православне цркве који се слави 19. децембра по грегоријанском календару (односно 6. децембра по јулијанском календару) и посвећен је Светом Николи, епископу Мире Ликијске.
Никољдан је најчешћа крсна слава код Срба. Истраживање је показало да од свих Срба који славе, 30 одсто њих славе ову славу. По једном податку из 1939. године, у Београду, са Земуном и Панчевом, било је 73.605 свечара, из чега је закључено да је “заиста тачно да пола Београда слави светог Николу”.
Празник Никољдан је у црквеном календару уписан црвеним словима као: Свети Николај, архиепископ мирликијски Чудотворац – Никољдан. Празник Светог Николе је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, а сам светац је заштитник путника, морепловаца (помораца), морнара, лађара, рибара, воденичара, трговаца, пекара, стрелаца, сиротиње, дјеце и студената.
Дјетињци
Дјетињци се славе трећу недјељу пред Божић, 22. децембра. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли везују дјецу.
За везивање се користи марама јер је мека и не може повриједити дјечију кожу. Обично се завежу ноге или руке, па се једним дијелом завеже за сто или столицу. Везивање за Дјетињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику.
Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко посједује поштено зарађену имовину и добра дјела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на посљедњем Страшном суду, гдје ће се само вредновати оно шта је у свом животу човјек добро учинио. Добра и штедљива дјеца прикупе нешто средстава штедњом, па за тај дан набаве неку част и дреше се онима који их вежу.
Свети Спиридон Чудотворац, Епископ тримитунски
Свети Спиридон Чудотворац, Епископ тримитунски се обиљежава 25. децембра.
Због благости, Светог Спиридона прослављају дјеца и мајке, а болесни вјерују да могу бити излијечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Светог Спиридона углавном славе варошани, гдје је он заштитник и слава занатских еснафа обућара и прерађивача коже, као и папуџија, ужара, лончара, бојаџија, ткача, штрикера и трукера.
Материце
Материце се славе другу недјељу пред Божић, 29. децембра. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена.
Тога дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Дјетинце.
Мајка се прави да не зна зашто је везана. Дјеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима дјеци: колачима, или неким другим слаткишима.
Свети пророк Данило
Свети пророк Данило се обиљежава 30. децембра. Православни хришћани прослављају Данила као свеца и пророка.
Јудаизам сматра Књигу о Данилу саставним дијелом јеврејског закона, али не признаје Данила за пророка. Ислам признаје Данила за пророка, иако се он не помиње експлицитно у Курану.
