Српска православна црква и вјерници данас славе Светог Архангела Михаила или Аранђеловдан. Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду.
Према броју вјерника који га славе, на другом је мјесту, после Светог Николе.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.
Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.
На грчком језику реч „архи“ значи главни, први, а „ангелос“ вјесник, анђео.
Његов култ настао је у трећем веку и развио се најприје у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен вијек касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.
По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом мјесту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.
Заштитник је лозе Немањића, слава је Саборне цркве у Београду.
Обичаји и вјеровања
За овај празник везани су бројни обичаји, а један од њих јесте и онај који подразумијева одлазак у цркву и молитву свом анђелу. Вјерује се да се на Аранђеловдан небо отвара за молитве, и да ће вам се испунити и највеће, најважније жеље, ако се помолите из душе, искрено и са захвалношћу.
На данашњи дан, вјерује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити гријехе свим невјерницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.
У народу се вјерује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током цијеле зиме и прољећа. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током цијеле зиме и прољећа“.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмјерио на прави пут, а невољницима помогао.
