1600. – Рођен енглески краљ Чарлс Први Стјуарт, чија је ауторитарна владавина изазвала револуцију и укидање монархије. Под притиском парламента 1628. издао је „Петицију о правима“ којом је гарантовао права парламента и личне слободе грађана. Обавезу је убрзо погазио и 11 година је владао апсолутистички, али је 1640. морао да сазове Други парламент који је ограничио његова права.
1711. – Рођен руски научник и писац Михаил Васиљевич Ломоносов, творац физичке хемије, члан Руске академије, енциклопедиста свјетског гласа. Студирао је у Русији, Нјемачкој и Холандији. Нјегово образовање и научна дјелатност били су разнолики: од класичних језика до астрономије и технике. Формулисао је закон одржања материје, објаснио појаве сагоријевања, створио научну теорију о свјетлости, објаснио поријекло поларне свјетлости. Знатно је реформисао руску науку и ударио темеље научне терминологије руског језика. Написао је и прву граматику руског језика и драме „Тамира и Селим“ и „Демофонт“.
1805. – Рођен француски дипломата Фердинан де Лесепс, који је од 1859. до 1869. руководио градњом Суецког канала. Започео је и градњу Панамског канала 1881, али је послије банкротства Друштва за изградњу канала избила велика афера. Истрагом је утврђено да је Друштво подмитило многе француске министре и посланике и све велике француске листове, што је приморало чак и потоњег француског премијера Жоржа Клемансоа да се привремено повуче из политичког живота. Панамски канал довршиле су САД 1914.
1809. – У бици код Окане 30.000 француских војника поразило 50.000 Шпанаца, послије чега је Француска освојили цијелу Андалузију, изузев лучког града Кадиса.
1828. – Умро аустријски композитор Франц Петер Шуберт, један од најизразитијих представника романтизма. Живио је 31 годину, а за само 18 година је створио 998 музичких дјела. Нјегове композиције из практично свих музичких жанрова су свјеже и непосредне, искрене и блиске народној музици. Дјела: циклуси соло пјесама „Лијепа млинарица“, „Зимско путовање“, „Лабудова пјесма“, сценска музика за „Розамунду“, симфоније „Седма у це-молу“, „Осма у ха-молу“ /недовршена/, клавирске композиције „Музички тренуци“, „Импромптија“, опера „Алфонсо и Естрела“, оперете, камерна музика, мисе, композиције за мушке хорове.
1831. – Рођен предсједник САД Джејмс Ејбрам Гарфилд, који је постао шеф државе у марту 1881, али је тешко рањен у атентату у јулу исте године и умро је два мјесеца касније.
1888. – Рођен кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера – свјетски првак у шаху од 1921. до 1927. Изгубио је само једну партију у раздобљу од 1914. до 1924, по чему је јединствен у историји шаха. Титулу је освојио побиједивши у мечу њемачког велемајстора Емануела Ласкера резултатом 4:0, уз десет ремија, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина, који га је побиједио са 6:3, уз 25 ремија. Дјела: „Основи шаха“, „Моја шаховска каријера“.
1916. – Српске и руске јединице у Првом свјетском рату ослободиле Битољ од Бугара.
1917. – Рођена Индира Ганди, премијер Индије од 1966. до 1975. и од 1980. до 1984. кад су је убили Сики-терористи. Политичка искуства стицала је уз оца Джавахарлала Нехруа и у честим сусретима с творцем индијске независности Махатмом Гандијем. Постала је 1955. члан Извршног комитета Конгресне странке, а 1959. предсједник владајуће странке.
1918. – Уз подршку западних земаља и бијелих чехословачких одреда у контрареволуцији против совјетске државе бивши царски адмирал Александар Колчак извео преврат у Омску, успоставио војну диктатуру у Сибиру, на Уралу и на Далеком истоку и прогласио се „врховним главаром руске државе“. Био је то почетак похода сила Антанте против совјетске власти, успостављене Октобарском револуцијом. Колчак је 1919. заробљен и стријељан у Иркутску.
1942. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату извеле снажан контраудар у Стаљинграду и окружиле Шесту и Четврту оклопну њемачку армију, које су капитулирале почетком 1943, што је означило прекретницу у рату послије које је иницијативу преузела Црвена армија.
1946. – У Паризу отворена прва конференција Унеска /специјализована агенција УН за образовање, науку и културу/.
1969. – Појавили се први извјештаји о ратном злочину америчке војске у марту 1968. у селу Ми Лај над вијетнамским цивилима.
1969. – Модул америчког васионског брода „Аполо 12“ с астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Мјесец, што је била друга летјелица на тлу Земљиног сателита.
1977. – Предсједник Египта Анвар ел Садат као први арапски лидер допутовао у Јерусалим, гдје је с премијером Израела Менахемом Бегином преговарао о окончању ратног стања двију земаља. Претходно су њих двојица, уз посредовање предсједника САД Джимија Картера, склопила у Кемп Дејвиду споразум о сепаратном миру и етапном повлачењу Израелаца са Синаја.
1984. – У Мексико Ситију од експлозије гаса и пожару погинуло више од 550 људи, а повријеђено више од 4.200.
1990. – Потписивањем споразума о конвенционалним снагама у Европи и о уништавању дијела наоружања лидери Варшавског и НАТО пакта објавили да је окончан „хладни рат“ два војна блока.
1995. – Исламски терориста-самоубица улетио камионом с експлозивом у египатску амбасаду у Исламабаду, усмртивши 16 и ранивши више од 60 људи.
1996. – Током историјског, првог сусрета у Ватикану папе Јована Павла Другог и предсједника Кубе Фидела Кастра, поглавар римокатоличке цркве је прихватио позив да посјети комунистичко карипско острво.
1998. – Свједочењем независног тужиоца Кенета Стара, који је оптужио предсједника САД Била Клинтона за кривоклетство и ометање правде, формално је започет поступак импичмента против шефа државе, трећи у америчкој историји.
2009. – Нјегова светост патријарх српски Павле сахрањен у манастиру у Раковици, код Београда, а посљедњем испраћају присуствовало више од 600.000 људи.
2009. – Белгијски премијер Херман ван Ромпеј изабран за првог предсједника ЕУ, а Британка Кетрин Ештон за високог представника за спољну политику и безбједност.
