Забрињавају подаци о одласку из Босне и Херцеговине на рад у иностранство. Само у Словенију, годишње, оде око 15 хиљада радника. Најтраженији су возачи и радници из прерађивачког сектора. Док се домаћи привредници суочавају са недостатком кадра и отежаним пословањем реакције надлежених нема.
Возачи, вариоци, зидари, грађевински и медицински радници, њих укупно 10.119 отишло је на рад у Словенију и Њемачку за само девет мјесеци ове године, а чак 80 одсто радника из БиХ спремно је да прихвати посао у иностранству, показују анализе.
Симптоматично, на тржишту рада у БиХ хронични дефицит радне снаге, али до надлежних никако да стигну вапаји привредника, који су притјерани уза зид.
“Туризам, угоститељство, металска индустрија па и све индустрије које се тичу производње имају проблем са недостатком радне снаге. У Требињу близу 5.000 људи дневно путује на посао у Дубровник”, каже предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић.
Закомпликоване процедуре и велико оптерећење трошковима у сектору логистике и превоза довели су ову област до зида. Од 2019. године до данас из БиХ отишло је више од 7.000 професионалних возача и више од 1.500 превозничких фирми, јер власти у БиХ, умјесто да олакшају, само отежавају пословање наводе из Кластер Логистике.
“Уколико државне власти БиХ не буду у наредних 15-20 дана покушале да направе изузеће у овој области ми ћемо имати пресељење још већег броја капацитета, мање новца у буџету Ако вам оде 12.000 људи, а толико је минимална процјена само у овој области то је 144.000 просјечних годишњих пензија. Уколико нисмо у стању да натјерамо 20 административних радника који су направили тако сложене подзаконске акте да би отежали рад транспортних преудзећа ако нису у стању да направе нове, да бар препишу како то функционише у Словенији”, наводи Велибор Пеулић из Кластер логистике.
А у Словенији сви радници који дођу из БиХ имају здравствену и социјалну заштиту као домаћи радници. Годишње бх. грађанима буде издато око 15.000 радних дозвола у овој држави, а минимална нето плата износи око 980 евра, док је у Српској најнижа нето плата 900 марака или 456 евра. Истовремено, привреда у Српској на мукама истиче Шкребић:
“Сви макроекономски показатељи што се тиче индустрије су негативни, имамо повећање спољнотрговинског дефицита, односно смањење извоза повећање увоза, имамо пад индустријске производње, пад запослености у прерађивачкој индустрији… У наредних 5-10 година ако се овакви трендови наставе доћи ће до недостатка 60.000 радника“.
Умјесто да помаже привреди, власт чини супротно, па тако уз све наведено, каже Шкребић најављено поскупљење струје може само продубити ионако лошу привредну активност у Републици Српској, што свакако неће зауставити одлив радне снаге.
