Од септембра европске обавештајне агенције тврде да Кина помаже председнику Русије Владимиру Путину да развије борбене беспилотне летелице које се, наводно, користе у сукобу са Украјином. Министарка спољних послова Немачке сада прети светској сили.
Због претпоставки немачке владе да Кина пружа помоћ Русији у сукобу са Украјином, министарка иностраних послова Аналена Бербок упутила је оштре претње.
„Ово мора и имаће последице“, рекла је Бербокова на маргинама састанка ЕУ у Бриселу, где се на сукоб Русије и Украјине посматра кроз диоптрију руског „напада на европску слободу“.
Спољна служба ЕУ раније је саопштила да испитује индиције да се у Кини производе дронови које Русија користи у сукобу са Украјином.
„Добили смо извештаје од обавештајних извора о постојању фабрике у Кини где се производе дронови које се испоручују Русији и користе у сукобу са Украјином“, рекао је званичник ЕУ.
Докази да Кина помаже Русији у производњи борбених дронова, пише „Шпигл“, круже од септембра. У то време Ројтерс је, позивајући се на обавештајне изворе, известио да је руска одбрамбена компанија у Кини развила и тестирала нови дрон са ознаком Г3. А у његовом развоју су, наводно, кинески стручњаци одиграли важну улогу. Према тој теорији, ови војни дронови требало би да се сада производе у Русији.
Европски обавештајци тврде да Кина испоручује Русији робу такозване двоструке намене, без које, наводно, тамошњи произвођачи оружја више не би могли да функционишу. Међутим, са становишта аналитичара нацрт за борбени дрон је много вреднији.
Од тада обавештајни извештаји изазивају расправе – недавно се у тајности водила дебата у Савету НАТО-а о томе да ли Алијанса треба да пооштри свој став према Кини због помоћи у наоружању Русије. Према сазнањима „Шпигла“, изасланици НАТО-а су се сложили да су информације о трансферу технологије веродостојне. На скупу, Немачка је гласала против брзих казнених мера, за разлику од САД и Велике Британије.
Ово није први пут да европски обавештајци страхују од сарадње Кине и Русије – недавно су саопштили и да је прошле године Русија почела да производи нови дрон дугог домета „харпија-А1“, користећи кинеске моторе и делове.
Из Пекинга је поручено да је Кина увек била посвећена политичком решењу украјинске кризе и наглашено да строго контролишу извоз робе која може да се употреби и у војне сврхе.
