Бивши командант Дринског корпуса Војске Републике Српске (ВРС) Радислав Крстић, који је осуђен на 35 година затвора због помагања геноцида у Сребреници, тражио је од Међународног механизма за кривичне судове (ММКС) пријевремено пуштање на слободу.
Уз захтјев, којег је поднио у јануару 2024. године, накнадно је додао и писмо које је написао у јуну 2024. године, након што је усвојена Резолуција о дану сјећања на геноцид у Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација.
Крстић је, како каже службени документ из ММКС, тражио да се јавно објави његово писмо у којем је још једном преузео одговорност за своју улогу у извршењу геноцида у Сребреници.
„Гласао би за резолуцију о Сребреници да имам право гласа“
На самом почетку писма, Крстић се реферирао на усвајање ове резолуције у Генералној скупштини УН-а.
„За ову резолуцију гласала је већина земаља на свијету, за ову резолуцију гласам и ја иако немам право гласа. Немам право гласа јер се у овој резолуцији помиње и моје име. Моје име се помиње јер сам помагао и подржао геноцид. Моје име се помиње јер сам починио кривично дјело незамисливо и неопростиво. Не тражим опроштај, не тражим оправдање, не тражим разумијевање јер знам да не могу и не требам да га добијем“, пише Крстић.
Каже и да „сваког тренутка и сваког дана“ мисли на жртве геноцида у Сребреници, али и да зна да „мајка и сестра невино страдалог неће повјеровати да су ове ријечи искрене“, те да његове ријечи „не могу да ублаже бол и умање патњу која никад неће нестати.“
„Ја то и не очекујем нити имам право да то тражим и молим. Волио бих да моје ријечи прочитају и разумију млади који данас живе на просторима гдје је некада била земља која се звала Југославија. Волио бих да људи који ће заједно живјети на тим просторима, када мене не буде, ако до њих неким чудом дођу моје ријечи, да застану и помисле – никад више. Никад више рат, никад више смрт због тога што је неко друге вјере, друге нације или другачијег увјерења, никад више геноцид“, написао је Крстић.
Додао је да „геноцид не могу починити народи“ и да „не постоје геноцидни народи“, већ да су геноцид починили појединци, међу којима је и он.
При томе је још једном истакао да „прихвата пресуде“ Трибунала, те је у наставку писма описао због чега све осјећа одговорност, укључујући и геноцид, удружени злочиначки подухват и злочине против човјечности.
Даље је навео да писмо упућује предсједници ММКС да „након 26 година, четири земље и седам затвора“ одобри пријевремени излазак на слободу.
„Поштована предсједница ће донијети своју одлуку, увјерен сам на основу права, правде и закона. Ту одлуку, каква год буде, као и увијек до сада, прихватит ћу беспоговорно, као израз права и правде“, рекао је Крстић.
Тражио јавну објаву писма
Истакао је да одлука може бити позитивна или негативна, рекавши како би могла бити негативна „због тешког кривичног дјела које се не опрашта.“
„Међутим, каква год одлука буде, молим да се ово моје писмо јавно објави, да моје ријечи чује што више људи у земљи из које сам, да можда моје ријечи бар неког подстакну да размисли о страшном злочину у коме сам учествовао, о казни која је услиједила, о дубоком, болном, али закашњелом кајању с којим живим већ деценијама“, стоји у Крстићевом писму.
На самом крају, Крстић је такође изразио жељу да посјети Поточаре.
„Ако доживим, ако једног дана будем пуштен, ако се са тим сагласи предсједница Механизма, ако то допусте породице жртава, желио бих да се још једном у животу нађем у Поточарима, да се поклоним жртвама и замолим за опроштај“, написао је Радислав Крстић.
Одбијени досадашњи захтјеви за пријевремени излазак на слободу
Подсјетимо, Крстић је у Хашком трибуналу 2004. осуђен на 35 година затвора због помагања и подржавања наводног геноцида у Сребреници.
Крајем те године је упућен на издржавање казне у Енглеску, али је тамо био нападнут у затвору, након чега је враћен у Хааг, а потом упућен у Пољску да одслужи остатак казне.
У више наврата му је одбијен захтјев за пријевременом пуштању на слободу.
