„Шуме РС“ су првих 9 мјесеци ове године завршиле са минусом од скоро 6,3 милиона КМ, а укупни губитак овог јавног предузећа се процјењује на око 130 милиона марака. Како су покрадени сви ти силни милиони?
Ово се питање све чешће поставља, јер “Шуме РС”, подсјећамо, газдују највећим природним богатством Српске: шумама на подручју од скоро милион хектара.
Чак се и надлежни министар Саво Минић питао како је могуће да предузеће, које сијече и продаје “готову” шуму, може слагати губитке.
Одговор није понудио, али свима је јасно да је у питању – лоповлук.
А које су методе те пљачкашке праксе? Има их много, али 5 начина черупања шума се истичу.
Први би се могао описати као обична крађа, уз помоћ фалсификата. Дакле, ради се о извозу и продаји дрвних сортимената са фалсификованим или незаконито кориштеним печатом, лажним плочицама на балванима и дуплим отпремницама.
Овакав случај је, на примјер, описан недавно, када је на подручју Пала, ухваћен камион са 21 кубиком балвана смрче. Полиција је утврдила да су шумарски жиг и плочице са натписом Шумарско газдинство “Јахорина” неовлаштено постављени. Плочице су биле лажне, возач који је возио обловину није имао документе који потврђују њихову аутентичност.
Ова метод резервисан је за лоповлук на нижем нивоу.
Продавање обловине 1. категорије као дрво 3. класе је већ озбиљнија ствар. Разлика у цијени је значајна, а новац завршава у приватним џеповима. Како тврде извори Српскаинфо, дешавало се чак да се најквалитетнији сортименти отписују као шкарт.
Сљедећи ниво је продавање “преко реда” уз “извјесну накнаду” повлаштеним купцима. Продавање преко реда и право да повлаштени бирају робу и добијају количине које желе имају “утврђену тарифу”: храст 50 КМ, буква 15 КМ, а огрев 10 КМ по кубику.
Ипак, овај метод 2024. није био нарочито присутан, јер роба лоше иде, а пара је све мање.
– Кад ово функционише, највећи је посао добити уговор у дирекцији – објашњава наш извор.
Ненаплатива потраживања су сљедећи ниво, и ту се већ врте озбиљни милиони. Посао се обавља тако што се, на одложено плаћање, испоручују огромне количине обловине “субјектима” за које се унапријед зна да неће платити преузету робу.
Подсјећамо, још 2011. године је тадашњи директор Неђо Илић смијењен под оптужбом да је имао скоро 50 милиона ненаплаћених, тачније ненаплативих потраживања. У преводу: обловину је давао “повлаштеним купцима” за које се знало да робу неће платити.
Такође, тадашњи директор ШГ “Вучевица” Чајниче је 2018. “пријатељској” фирми, за коју је знао да неће моћи исплатити робу, испоручио дрвне сортименте вриједне скоро милион марака, а купио је и девастирани хотел, који је шумарији био само терет.
Познаваоци прилика тврде да овај метод пљачке Јавног предузећа “Шуме РС” припада прошлости и да данас није могуће узети робу, а не платити је. Али, пракса показује да је свашта могуће.
И на крају, највиши ниво лоповлука, са елементима организоване и отворене корупције: то је када директор има своје камионе па ради превоз, или има и своју пилану, па најбољу робу продаје сам себи.
Наравно, то не мора да значи да директор има фирму на своје име, чешће се она води на неког из породице.
