На данашњи дан, 10.новембар

1444. – У бици код Варне у Бугарској снаге турског султана Мурата Другог до ногу су потукле пољско-угарску војску пољског краља Владислава Јагјела Трећег, који је у борби погинуо, и ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко.

1483. – Рођен њемачки вјерски реформатор Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Нјемачкој, најзначајнији међу вођама европске црквене реформације. Син рудара, према очевој вољи, почео је да студира право, али је убрзо ступио у ред августинаца. Изложио је 1517. године захтјев за реформу Цркве у 95 теза, које је приковао на врата катедрале у Витенбергу, и позвао је на расправу све који с тим нису сагласни. Папа Лав Десети искључио га је из римокатоличке цркве, али се његово учење проширило Нјемачком и захватило све друштвене слојеве, претворивши се у широки народни покрет против папске власти. Осуђивао је деформације, лицемерје и корупцију римске цркве, посебно оштро настојање папе Лава Десетог да продајом индулгенција, којима су „искупљивани“ чак и будући гријеси, намакне новац за довршење храма Светог Петра у Риму. Нјегово учење се касније проширило и на друге земље, а Лутерови списи и превод Библије одлучујуће су утицали на стварање јединственог њемачког књижевног језика.

1493. – Рођен швајцарски алхемичар и љекар Теофраст Бомбаст фон Хохенхајм, познат као Филип Ауреол Парацелзус, писац медицинских и окултних дјела, који је одлучујуће допринио примјени хемије у медицини. Основао је „јатрохемију“, пандан садашњој хемотерапији. Први је почео да користи као лијекове сумпор, арсеник, опијум, соли живе, олова, гвожђа и бакра и да примјењује љековита купања солима.

1668. – Рођен француски композитор и оргуљаш Франсоа Купрен, централна личност музичког живота Париза почетком 18. вијека. Био је дворски клавсениста и музички учитељ дјеце краља Луја Четрнестог. Написао је методику „Умјетност свирања на клавсену“ и значајан је као композитор програмских клавсенских свита у рококо стилу, попут „Комада за клавсен“.

1697. – Рођен енглески сликар Вилијам Хогарт, изузетан портретиста и цртач физиономија. Оставио је релативно мали број радова и углавном је сликао сцене сатиричног и морализаторског карактера из живота аристократије.

1759. – Рођен њемачки писац, филозоф, историчар и теоретичар умјетности Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер, писац драма с револуционарним набојем и најзначајнији њемачки класични драматичар. Побјегао је из Виртембершког војводства у којем је радио као пуковски љекар од 1780. до 1782, затим је живио у Манхајму и Лајпицу. У Вајмар је преселио 1787, гдје се спријатељио с Јоханом Волфгангом Гетеом, захваљујући којем је 1789. постао професор историје на Јенском универзитету. Између 1795. и 1800. је издавао часописе „Хоре“ и „Алманах муза“. Дјела: драме „Разбојници“, „Дон Карлос“, „Валенштајн“ , „Вјереници из Месине“, „Деметријус“, трагедије „Фијескова завјера у Ђенови“, „Сплетка и љубав“, „Марија Стјуарт“, „Дјевица орлеанска“, „Вилхелм Тел“, баладе „Поликратов прстен“, „Јемство“, „Ибикови ждрали“, историјски радови „Историја отпадништва уједињене Низоземске“, „Историја Тридесетогодишњег рата“, филозофске и естетичке расправе „О љупкости и достојанству“, „О узвишеном“, „О естетичком васпитању човјека“, „О трагичној умјетности“, „О наивном и сентименталном пјесништву“, епиграми „Ксеније“.

1796. – Умрла руска царица њемачког поријекла Катарина Друга Алексејевна, названа Катарина Велика. Током владавине од 1762. до смрти провела значајне реформе којима је учврстила централну власт. У духу просвијећеног апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвијећености отварала је школе, помагала науку и умјетност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну замијенила прогонством у Сибир. Успјешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, дио Молдавије и велике дијелове Украјине, Бјелорусије и Пољске. Омогућила је племству да појача искоришћавање кметова и да до тада слободне козаке потчињава и претвара у кметове, што је изазвало устанак козака и сељака од 1773. до 1775. под вођством Јемељана Пугачова.

1838. – Рођен српски социјалиста Живојин Жујовић, први пропагатор и идеолог социјализма у Србији. Идеје социјалиста је прихватио током школовања у руском граду Кијев, гдје је завршио Духовну академију, затим у Петрограду и Минхену на студијама филозофије. Објавио је више студија, расправа и полемика и сарађивао у „Гласнику Српског ученог друштва“, „Летопису Матице српске“ и у политичком листу „Србија“.

1891. – Умро француски писац Жан Николас Артур Рембо, претеча симболизма и надреализма, чије пјесничко дјело није обимно, али је снажно утицало на француске и свјетске пјеснике новим пјесничким језиком и неуобичајеном метафориком. Већину пјесама је написао прије 20. године живота – у 17. чувену поему „Пијани брод“. Као присталица Париске комуне написао је више бунтовничких пјесама. Живио је луталачки и дуго боравио у сјеверној Африци, гдје је трговао и веома се обогатио. Кроз литературу је прошао као метеор, оставивши дјело које је наговијестило симболизам и надреализам и аутентичном пјесничком вриједношћу инспирисало многе пјеснике широм свијета. Дјела: пјесничке збирке „Пјесме“, „Илуминације“, „Боравак у паклу“.

1901. – Рођен српски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Био је државни савјетник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Између два свјетска рата је објавио „Стварно право“ и „Основе приватног права“, а послије рата „Међународно јавно право“.

1910. – Основано Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је радило до 1941, с прекидом у вријеме Првог свјетског рата.

1919. – Рођен руски инжењер Михаил Тимофејевич Калашњиков, конструктор најбоље аутоматске пушке 20. вијека АК-47, назване „калашњиков“ према његовом презимену.

1925. – Рођен велшки позоришни и филмски глумац Ричард Дженкинс, познат као Ричард Бартон, који се сјајним талентом најприје наметнуо у позоришту, играјући карактерне улоге у драмама Виљема Шекспира, послије чега је остварио сјајну филмску каријеру. Филмови: „Клеопатра“, „Бекет“, „Ана од хиљаду дана“, „Укроћена горопад“, „Др Фауст“, „Комедијаши“, „Троцки“, „Сутјеска“.

1928. – Регент Хирохито крунисан за цара Јапана.

1938. – Умро турски државник Мустафа Кемал, назван ататурк – „отац“ модерне Турске, под чијим је вођством 1922. збачен посљедњи султан Мухамед Шести, а 1923. проглашена република, а он је био предсједник. Током 18 година владавине одлучним реформама драматично је измијенио лик земље. Прокламовао је једнакост свих грађана, проводио аграрну реформу, донио савремене законе, реформисао језик и правопис, укинуо калифат, забранио ношење феса, зара и фереџе, дао изборно право женама. У спољној политици је напустио панисламистичке експанзионистичке планове и развијао пријатељство са сусједима. Један је од твораца Балканског савеза 1934.

1938. – Фашистички италијански режим Бенита Мусолинија прихватио антисемитске законе.

1942. – Савезничке снаге у Другом свјетском рату, послије побједе код Ел Аламејна у Либији над Афричким корпусом њемачког генерала Ервина Ромела, очистиле Египат од нацистичких трупа и заузеле алжирски град Оран.

1943. – Нјемачке власти у Другом свјетском рату, ради лакшег управљања окупираном територијом, успоставиле квислиншку „Народну управу“ у Црној Гори.

1944. – Откривено да нацистичка Нјемачка употребљава ново оружје у Другом свјетском рату – ракете „фау-2“ против Велике Британије.

1945. – Комунистичку владу Албаније признале западне силе.

1973. – Државни секретар САД Хенри Кисинџер допутовао у Пекинг, гдје је кинеским лидерима пренио да су САД одлучне да нормализују односе с Кином што је прије могуће.

1975. – Влада Југославије и влада Италије у Осиму потписале уговор о дефинитивном рјешењу граничних и других питања између двију земаља. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.

1982. – Умро руски државник Леонид Иљич Брежњев, генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и предсједник Президијума Врховног совјета СССР, који је власт приграбио 1964. збацивањем Никите Хрушчова и држао је до смрти. Допринио је успостављању дијалога са САД послије дугог периода хладних односа, али је највише запамћен по онемогућавању промјена наговијештених у вријеме Хрушчова, што је имало вишеструке погубне посљедице за СССР.

1989. – Почело рушење Берлинског зида, који је 28 година био симбол њемачке и европске подвојености. Тим сензационалним потезом новог руководства Источне Нјемачке започет је ланац догађаја који су у октобру 1990. омогућили уједињење Нјемачке. Градња зида је започета 13. августа 1961. према идеји совјетског лидера Никите Хрушчова.

1989. – Генерални секретар Комунистичке партије Бугарске Тодор Живков послије 35 година на челу владајуће странке поднио оставку, а замијенио га је Петар Младенов. Седам дана касније је смијењен и с положаја предсједника Државног савјета Бугарске, на којем га је такође наслиједио Младенов, а убрзо је искључен и из Партије.

1990. – Вођа социјалиста Чандра Шекар постао премијер Индије.

1994. – Ирак формално признао Кувајт као суверену државу.

1995. – Нигеријски војни режим објесио деветорицу активиста за људска права, укључујући Кен Саро Виву, вођу племена Огони. То је изазвало огорчење, посебно неких афричких земаља, али се Запад задовољио углавном вербалним осудама – због интереса компанија које у Нигерији експлоатишу нафту и гас.

1997. – Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Кине Јанг Цемин потписали декларацију којом је окончан дугогодишњи погранични спор двије земље.

2000. – Стални савјет ОЕБС-а донио одлуку о пријему Југославије у пуноправно чланство ОЕБС-а, чиме је СРЈ постала 55-та земља чланица те међународне организације.

2007. – Преминуо амерички писац Норман Мајлер, двоструки добитник Пулицерове награде.

2008 – Умрла јужноафричка пјевачица и свјетски симбол борбе против апартхејда Миријам Макеба, позната као „Мама Африка“ и „краљица афричке музике“. Греми награду добила је 1966. за албум „Ан Евенинг wитх Белафонте анд Макеба“ који је снимила са Харијем Белафонтеом.