На данашњи дан, 8.новембар

1520. – Дански краљ Кристијан Други наредио покољ више од 80 шведских свештеника и племића, назван „стокхолмско крвопролиће“, чиме је подстакао устанак Швеђана за ослобођење од владавине Данске.

1576. – Према споразуму склопљеном у Гану, свих 17 низоземских провинција се ујединило у рату против Шпаније за ослобађање Холандије.

1656. – Рођен енглески астроном и геофизичар Едмунд Халеј, који је већ у 19. години објавио расправу о путањама планета. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном. Израдио је први каталог сјајних звијезда јужног неба и утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1551. заправо иста комета која се периодично појављује. Предсказао је да ће се она поново појавити крајем 1758, што се и догодило с малим закашњењем. Нјему у част то свемирско тијело је названо Халејева комета. Први је открио да се и звијезде крећу, схватио их као сунца, а наше Сунце као звијезду и израдио је прву метеоролошку карту. Дјела: „Каталог јужних звијезда“, „Преглед астрономије комета“, „Теорија магнетског компаса“.

1674. – Умро енглески писац Джон Милтон, један од највећих пјесника у свјетској литератури, изузетно образован, снажна личност високог морала и значајан мислилац. Послије погубљења краља Чарлса Првог Стјуарта 1649. сасвим се посветио политици и сем неколико сонета писао је само прозу, расправљајући о различитим политичким и вјерским питањима. До обнове монархије 1660. био је латински секретар Државног савјета. Ослијепио је 1652, а кад је монархија обновљена допао је затвора и изгубио већи дио имања и од тада до смрти се вратио поезији. Слијеп, сиромашан и разочаран спјевао је највећа дјела: „Изгубљени рај“ – религиозни еп у 12 пјевања о побуни Сатане и његових анђела против небеског Самодршца, о паду Човјека и обећању спасења, „Враћени рај“ – еп у четири пјевања о спасењу и Христовој побједи над Сатаном и „Самсон Агонистес“ – трагедију инспирисану библијском причом о Самсону коју је написао по угледу на грчке трагедије. Остала дјела: поеме „Л’ алегро“, „Ил пенсеросо“, маскерата „Комус“, елегија „Лисидас“, прозна дјела „Ареопагитика“, посвећена слободи штампе, „Одбрана енглеског народа“, у два тома, у којој је оправдавао погубљење Чарлса Првог.

1793. – На гиљотини погубљена Жана Мари „Манон Флипон“ Ролан, позната као мадам Ролан, која је у вријеме Француске револуције окупљала у свом салону у Паризу писце и остале умјетнике и политичаре. На њих је знатно утицала, посебно на жирондинце које је предводио њен супруг Жан Мари Ролан де ла Платијер, министар унутрашњих послова Француске 1792. Погубљена је током јакобинске диктатуре, послије чега је њен муж извршио самоубиство.

1793. – Први пут за јавност отворен „Лувр“ – дворац француских краљева од 1204, на основу одлуке владе револуције из 1791. о његовом претварању у музеј.

1858. – Послије побједе над турском војском на Грахову Црна Гора добила међународно утврђене границе према Отоманском царству, али још није призната као независна држава. Гаранти државних граница биле су велике силе – Русија, Аустрија, Француска и Пруска.

1895. – Нјемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген на универзитету у Виртсбургу открио нову врсту зрака који продиру кроз меке дијелове тијела и дјелују на фотографску плочу. Назвао их је „икс зрацима“, који су касније њему у част названи Рендгенови зраци. За епохални изум 1901. је добио Нобелову награду за физику.

1900. – Рођен српски композитор, диригент, музички педагог и критичар Михаило Вукдраговић, професор и ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и умјетности. Дјела: симфонијска поема „Пут у победу“, кантате „Србија“, „Светли гробови“, „Везиља слободе“, соло пјесме, гудачки квартети, филмска и сценска музика.

1917. – Умро српски писац Милутин Бојић, аутор „Плаве гробнице“ – поеме о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом свјетском рату послије повлачења преко Албаније. Студирао је филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Послије повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге пјесама и више драма, укључујући „Краљеву јесен“ и „Урошеву женидбу“.

1917. – Савјет народних комесара успостављен као нова влада Русије, с Владимиром Иљичем Уљановом /Лењин/ као предсједником, Лавом Давидовичем Бронштејном /Троцки/ као комесаром за иностране послове и Јосифом Висарионовичем Джугашвилијем /Стаљин/ као комесаром за народности.

1922. – Рођен јужноафрички хирург Кристијан Барнард, који је 1967. обавио прво пресађивање људског срца.

1923. – Спријечен покушај Адолфа Хитлера у Минхену да изведе пуч, а вођа нациста ухапшен је четири дана касније.

1931. – Одржани парламентарни избори у Југославији, на које је од 3,5 милиона изашло 2,3 милиона бирача. Било је предвиђено искључиво истицање земаљских листа, што је значило да носилац листе мора да обезбиједи 60 потписа из сваког изборног среза, па је грађанска опозиција бојкотовала изборе. Носилац владине, једине изборне листе, премијер Петар Живковић послије избора добио је нови мандат.

1932. – За предсједника САД изабран кандидат Демократске странке Френклин Рузвелт, који је потом биран још трипут за шефа државе, што је јединствен случај у америчкој историји. На власти је остао до смрти 1945.

1942. – Савезничке снаге се искрцале у сјеверну Африку, у првој већој савезничкој комбинованој операцији у Другом свјетском рату. У поморском десанту „Бакља“ под командом генерала Двајта Ајзенхауера савезници су се искрцали код градова Оран и Алжир у истоименој држави и код Казабланке у Мароку. Борбе против њемачко-италијанских група завршене су 13. маја 1943. сломом снага сила Осовине и трупа француског издајника Анрија Филипа Петена, чиме је окончан рат у Африци.

1959. – Уједињена Арапска Република /Египат, Сирија и Либија/ и Судан потписали споразум о подјели вода Нила послије изградње Асуанске бране.

1960. – Кандидат Демократске странке Джон Кенеди у 43. години изабран за предсједника САД, поставши најмлађи шеф државе у америчкој историји.

1972. – Западна и Источна Нјемачка окончале 23-годишњи хладноратовски антагонизам иницирањем споразума о добросусједству и обостраним поштовањем постојања двију суверених њемачких држава.

1986. – Умро руски политичар Вјачеслав Михајлович Молотов, шеф совјетске дипломатије од 1939. до 1949. и од 1953. до 1956. Био је главни преговарач с нацистичком Нјемачком у припреми совјетско-њемачког десетогодишњег пакта о ненападању, потписаног 1939, девет дана прије напада Нјемачке на Пољску, што је изазвало велико изненађење у свијету и збуњеност и пометњу у комунистичким партијама. Један је од оснивача листа „Правда“. Одржао се у врху власти током скоро три деценије Стаљинове страховладе, али је у јуну 1957, под оптужбом за „антипартијски став“, искључен из Централног комитета Комунистичке партије и смијењен са свих функција.

1988. – Републиканац Джорџ Буш изабран за предсједника САД побједом над демократом Мајклом Дукакисом, што је била трећа узастопна побједа републиканаца. Буш је преузео власт послије два мандата Роналда Регана, у чије је вријеме био потпредсједник.

1989. – Американац афричког поријекла Даглас Вајлдер изабран за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер неке савезне државе. Истог дана Дејвид Динкинс је изабран за првог црног градоначелника Нјујорка.

1991. – Европска заједница завела санкције против Југославије, којима је предвиђен прекид споразума о трговини и сарадњи, брисање Југославије са списка корисника општег система преференцијала и укидање финансијске помоћи у оквиру програма помоћи земљама источне Европе. Санкције су потом укинуте за четири југословенске републике и задржане само против Србије и Црне Горе, под изговором да оне не сарађују на мирољубив начин у рјешавању југословенске кризе.

1997. – У Кини затворен највећи рукавац ријеке Јангцекјанг, чиме је отпочета градња хидроелектране „Три клисуре“, највеће електричне централе на планети.

1998. – Суд у Бангладешу осудио на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког предсједника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975.

1999. – У 101. години умро словеначки и југословенски гимнастичар Леон Штукељ, најстарији олимпијски шампион и први олимпијски побједник са простора бивше Југославије. Освојиошест олимпијских медаља, међу којима три златне, двије у Паризу 1924. и једну у Амстердаму 1928.

2001. – Министарство правде Републике Српске доставило Хашком трибуналу проширену оптужницу против Алије Изетбеговића, у којој су му стављена на терет дјела која је починила Армија БиХ у периоду док је био предсједник Предсједништва БиХ, од 1. маја 1992. до 14. децембра 1995. године.

2001. – У олуји која је погодила централне и јужне регионе Филипина погинуло око 350 људи.

2011. – У рад пуштен гасовод „Сјеверни ток“ између руског града Виборга и њемачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу. Гасовод је дугачак 1.224 километра.