Јавна предузећа у Републици Српској – некада привредни гиганти, а данас највећи привредни губиташи. Иако се њихова реорганизација најављује годинама, за сада је све остало само мртво слово на папиру. Јавна предузећа углавном служе као страначки плијен, али подјела функција по предузећима међу коалиционим партнерима се показала као очигледно лош концепт.
Прије тачно двије године, премијер Радован Вишковић је рекао да ће нова власт прочешљати сва јавна предузећа у Републици Српској и дао рок до 2025. године, уз најаву о оснивању централне јединице за финансијски надзор свих јавних предузећа. Централна јединица је основана, 2025. година је на прагу, али као што то обично бива, ништа се није десило. Нико не зна ко ради финансијске извјештаје, ко је задужен за надзор јавних предузећа и гдје су резултати рада те Јединице за надзор.
„Као што се у старом систему правила комисија када хоћете нешто да НЕ ријешите, тако су ови направили ову Јединицу да се на том пољу ништа не уради. Нема логичног одговора на овакво стање у јавним предузећима. Како да вам Шуме и Жељезнице буду у минусу, побогу? Једино објашњење је корупција.“, каже Игор Црнадак, шеф Клуба посланика ПДП – а у НСРС.
Вишковић је, чим је засјео у премијерску фотељу, имао јасан став када су у питању негативни извјештаји јавних предузећа – оставка директора. Економисти поручују да су очекивања од Радована Вишковића по питању реформе јавних предузећа била велика. Али је услиједило још веће разочарење. Промјене и појединачне смјене у Жељезницама и Шумама Српске су биле само козметичке природе, а суштински проблеми су остали, објашњава Марко Ђого.
„Иако је он имао, или дјеловало да има вољу да нешто уради, и он схватио да су код нас јавна предузећа прије политичко него економско питање. И чини ми се да му је спласнуо тај ентузијазам да се дубље посвети реформи. Посебно у посљедњих пар година када је Влада одустала од сарадње са ММФ – ом. То питање се све рјеђе спомиње“, каже економиста Марко Ђого.
Поред ММФ – а, и Европска унија је улазак Босне и Херцеговине условила и реформом јавних предузећа кроз 14 кључних приоритета, подсјећају из Транспаренси Интернешенела. То наравно подразумијева и сва јавна предузећа из Републике Српске. Ипак, политичка су очигледно пуно битнија од европских условаљавања.
„Нисмо видјели неке озбиљне активности у смислу деполитизације тих јавних предузећа, што је кључ, односно да се политика макне из управљања. Ми видимо, потпуно званично, сваки пут послије избора прво о чему се говори су јавна предузећа и расподјела страначког плијена. Немамо више нигдје, што би требало да буде, ни конкурс за директора јавног предузећа.“, подсјећа Срђан Траљић, Транспренси Интернешенел БиХ.
Питањем јавних предузећа у Републици Српској бавио се и главни републички ревизор са ријечима да је кључна реформа до 2024. године и да сва јавна предузећа треба да изађу са планом реорганизације. Ипак, у јавним предузећима се мијењају једино имена директора на сваких неколико мјесеци због в.д. мандата у којем су налазе и помоћу кога се политички уцјењују.
Посљедица таквог приступа је земља у в. д. Мандату, а Република Српска се слободно тако може оцијенити с обзиром да има више од 700 вршилаца дужности директори републичких институција и предузећа.
