1517 – Умро је италијански сликар Фра Бартоломео (Бартоломмео), један од последњих фирентинских ренесансних мајстора. Сматра се претечом барока („Богородица са свецима“, „Пијета“).
1517 – Огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер (Лутхер) окачио је на врата катедрале у Витенбергу и ставио на јавну расправу 95 теза о реформи цркве. Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.
1632 – Рођен је Јан Вермер (Вермеер), један од највећих холандских мајстора 17. века. Непризнат и несхваћен за живота, два века касније сврстан је међу највеће уметнике у историји сликарства, а његове слике достигле су астрономске цене („Поглед на Делфт“, „Жена с писмом“, „Девојка с ђерданом“, „У атељеу“, „Час музике“).
1795 – Рођен је Џон Китс (Јохн Кеатс), један од великана из плејаде енглеских романтичара с краја 18. и почетка 19. века. За пет година стваралаштва (умро је у 26. години) оставио је дело које га сврстава у једног од највећих песника енглеске књижевности („Ендимион“, „Ода славују“, „Ода грчкој урни“, „Ода јесени“).
1848 – Царске чете под фелдмаршалом Алфредом Виндишгрецом (Wиндисцхграетз) заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.
1851 – У Цетињу је умро црногорски владика, филозоф и државник Петар ИИ Петровић Његош, велики епски песник, аутор славног драмско-епског дела „Горски вијенац“. Као државник поставио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе. За његове владавине основана је прва штампарија у Цетињу 1834 и подигнута прва школа. У књижевној баштини оставио је и еп „Луча микрокозма“, драму „Лажни цар Шћепан Мали“, песме.
1871 – На основу устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.
1918 – У атентату је убијен бивши мађарски премијер гроф Иштван Тиса (Истван Тисза), вођа реакционарне Националне странке рада.
1922 – Рођен је камбоџански принц Нородом Сиханук (Сиханоук), којег је на престо први пут довела француска колонијална власт 1941. Абдицирао је 1955. у корист оца Нородома Сурамарита, а после његове смрти 1960. поново је постао шеф државе. Оборен је са власти 1970. у државном удару генерала Лон Нола, потом је кратко (1975-76) био председник током режима Црвених Кмера. После низа бурних политичких промена, 1993. је поново постао краљ Камбоџе.
1925 – Реза Кан (Кхан) је преузео престо Ирана и основао династију Пахлави која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.
1926 – Умро је амерички мађионичар, пореклом мађарски Јеврејин Хари Худини (Харрy Хоудини), најпознатији мађионичар 20. века. Рођен као Ерих Вајс (Ехрицх Wеисс), променио је име у част француског мађионичара Робера Худина (Роберт Хоудин).
1940 – Победом британске авијације завршена је Битка за Британију коју су Немци почели у јулу снажним бомбардовањем и поморском блокадом Велике Британије. Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, а Немци су одустали од инвазије на то острво.
1952 – САД су на Маршалским острвима на Тихом океану, извеле прву пробу хидрогенске бомбе.
1956 – Бомбардовањем египатских аеродрома, Британија и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.
1961 – У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу уз зидине Кремља.
1984 – Испред резиденције у Њу Делхију убијена је Индира Ганди, премијер Индије. Убиство су извршили Сики екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења.
1991 – На првим вишепартијским изборима у Замбији Фредерик Чилуба (Фредерицк Цхилуба) победио је Кенета Каунду (Кеннетх), лидера у борби за независност и првог председника земље.
1993 – Умро је италијански режисер Федерико Фелини (Федерицо Феллини), који је педесетих година 20. века постао водеће име италијанског и светског филма. Један од најистакнутијих представника италијанског неореализма добитник је три Оскара за филмове „Улица“, „Кабиријине ноћи“ и „Осам и по“. Прославили су га и „Амаркорд“, „Сладак живот“, „Ђулијета и духови“.
1999 – Током 113. фудбалског дербија „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је ученик Александар Радовић. То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама у Југославији.
2000 – Руска ракета у којој су се налазили први становници међународне свемирске станице, експлодирала је у Казахстану.
2003 – У Малезији је након 22 године изабран пети по реду председник владе Абдулах Ахмад Бадави. Он је на тој дужности заменио Махатира Мохамеда који је са репутацијом најконтроверзнијег азијског лидера владао том земљом југоисточне Азије од 1981.
2010 – На изборима у Бразилу за новог шефа државе изабрана је Дилма Вана Русеф (Роуссефф) и она је прва жена председник у историји те земље.
2011 – Унеско је примио Палестину у пуноправно чланство, након чега су Канада, САД и Израел обуставили финансирање те организације.
2015 – Погинуло је 217 путника и седам чланова посаде када се руски авион, који је летео на линији Шарм ел-Шеик – Санкт Петербург, срушио у централном делу Синајског полуострва. Русија је ову авионски несрећу окарактерисала као терористички напад.
2015 – У ноћном клубу у Букурешту током хеви-метал концерта избио је пожар изазван пиротехничким уређајима и у стампеду насталом у паници посетилаца да напусте клуб, погинула је 61 особа.
