1505 – Умро је руски владар Иван ИИИ Васиљевич. Велики кнез московски од 1462. и „свих Руса“ ујединио је велики број кнежевина, ојачао централну власт и ослободио руска подручја од Татара. Издао је први руски зборник закона „Судебник“ (1497). Због родбинских веза с византијском царском династијом, сматран је наследником Источног римског царства, те се тада први пут појавила идеја о историјској мисији Руског царства као заштитника целог православља.
1553 – На ломачи је као јеретик спаљен шпански лекар и теолог Мигел Сервето (Мигуел). Списима „Цхристианисми реститутио“, у којима је одбацио хришћанску доктрину о Светом тројству, изазвао је гнев и римокатолика и протестаната. На захтев вође швајцарских протестаната Жана Калвина (Јеан Цалвин) ухапшен је у Женеви, где се скривао од римокатоличке инквизиције, и осуђен на смрт спаљивањем.
1728 – Рођен је енглески истраживач Џејмс Кук (Јамес Цоок) – Капетан Кук, један од највећих мореполоваца у историји. На основу својих истраживања направио је мапе Аустралије, Новог Зеланда и Хавајских острва, а 1893. објављен је његов дневник с многобројних путовања. Убили су га 1779. домороци на Хавајима.
1782 – Рођен је италијански музичар Николо Паганини (Ниццоло), виртуоз на виолони и композитор чијој су вештини савременици придавали магичне моћи (виолински концерти, 24 каприча за соло виолину, камерна музика).
1806 – Наполеонове трупе ушле су у Берлин, после победе над Прусима код Јене.
1807 – У дворцу у Фонтенблоу, Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карлос ИВ потписали су споразум о подели Португалије.
1811 – Рођен је амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер (Исаац Мерритт), који је 1851. усавршио прву шиваћу машину за широку употребу.
1843 – У Србији је основана државна пошта.
1858 – Рођен је Теодор Рузвелт (Тхеодоре Роосевелт), председник САД од 1901. до 1909, чија је политика створила светску силу од дотад изолационистичке Америке. На дужност шефа државе је дошао с места потпредседника САД после убиства председника Вилијама Мекинлија (Wиллиам МцКинлеy) 1901. Спровео је изградњу Панамског канала, а за посредовање у руско-јапанском рату 1905. добио је 1906. Нобелову награду за мир.
1871 – Велика Британија је анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.
1918 – Британске, француске и италијанске снаге су у Првом светском рату поразиле аустријску војску на италијанском фронту.
1922 – Под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија (Муссолини), Влада Италије је поднела оставку.
1935 – Пуштен је у саобраћај железничко-друмски „Панчевачки мост Краља Петра ИИ“ на Дунаву код Београда.
1966 – Генерална скупштина УН је одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком (Намибија).
1971 – Конго је променио назив у Република Заир.
1973 – Мировне снаге УН стигле су у Каиро да успоставе линију раздвајања између египатских и израелских снага.
1978 – Египатски председник Анвар ел Садат (Анwар) и израелски премијер Менахем Бегин (Менацхем) добили су Нобелову награду за мир.
1991 – Совјетска република Туркменистан је прогласила независност од Москве.
1995 – У Београду је умро књижевник Слободан Селенић, дописни члан Српске академије наука и уметности, професор на Факултету драмске уметности у Београду („Пријатељи са Косанчићевог венца“, „Очеви и оци“, „Убиство с предумишљајем“).
1998 – Савет НАТО одложио је на неодређено време активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у СР Југославији, пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле тамошње полицијске снаге.
1998 – Герхард Шредер (Сцхроедер) је преузео дужност канцелара Немачке, пошто је Хелмут Кол (Кохл), изгубивши на изборима, поднео оставку.
1999 – Хаљина коју је холивудска звезда Мерлин Монро (Марилyн Монрое) носила док је певала „Хаппy Биртхдаy, Мр. Пресидент“ председнику Џону Кенедију (Јохн Кеннедy), продата је за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за одећу продату на аукцији.
1999 – Наоружани нападачи су упали у Парламент Јерменије у Јеревану и убили деветорицу људи, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, двојицу његових заменика и једног министра.
2000 – Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у руску нуклеарну подморницу „Курск“, потонулу у Баренцовом мору 12. августа после експлозије. Погинуло је свих 118 чланова посаде.
2001 – Шведски дневник „Експресен“ је пренео изјаву Кристера Петерсона да је 1986. године убио шведског премијера Улофа Палмеа, иако је на суђењу био ослобођен оптужбе у недостатк доказа. Петерсон је умро 29. септембра 2004. од можданог удара.
2002 – На председничким изборима у Бразилу, победио је Луис Инасио (Инацио) Лула да Силва као први левичар и представник радничке класе.
2004 – Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца саопштила је да је 2003. у природним катастрофама у свету погинуло 76.806 људи, трипут више него у претходној, 2002. години. До пораста броја људских жртава дошло је због екстремних климатских промена у свету.
2008 – Умрла је Јасмина Пуљо, балерина, солисткиња Балета Народног позоришта у Београду, прва јогина у Југославији и учитељица јоге, преводитељка.
2012 – Умро је немачки композитор Ханс Вернер Хенце, аутор опера, концерата и 10 симфонија, као и дела из других музичких жанрова. Његова најпознатина дела су „Сеоски лекар”, „Л’Упупа“, „Елегија за младе љубавнике“ и „Сплав медуза”.
2013 – Кандидат владајуће коалиције „Грузијски сан” Георгиј Маргвелашвили освојио је убедљиву победу на председничким изборима у Грузији. Дужност је преузео од Михаила Сакашвилиа који је десет година био на тој функцији.
2014 – На ванредним парламентарним изборима у Украјини проевропске странке су освојиле већину, што се тумачило као подршка председнику Петру Порошенку за политику решавања сукоба с проруским сепаратистима на истоку земље, прозападну оријентацију и демократске реформе.
2015 – Европски парламент је изгласао укидање „роминга“ у земљама ЕУ од јуна 2017. у оквиру пакета за Јединствено европско тржиште за електронске комуникације.
2017 – Посланици у Парламенту Каталоније су прогласили независност тог региона од Шпаније. Шпански премијер Маријано Рахој (Мариано Рајоy) распустио каталонски парламент, увео ванредне мере у складу с Уставом Шпаније и сазвао превремене регионалне изборе за 21. децембар. Сменио је каталонског вођу Карлеса Пућдемона (Царлес Пуигдемонт) и његову владу. Против Пућдемона је убрзо покренут правни поступак због „побуне“.
