Вест да је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, обишла је свет брзином муње 26. октобра 1961. године. Славни писац сачекао ју је у свом стану у центру Београда у коме је живео са супругом Милицом Бобић. Након престоничког славља, пар је 5. децембра отпутовао у Стокхолм где је пре тачно 56 година Иви Андрићу додијељено ово престижно признање.
“За епску снагу” којом је “обликовао мотиве и судбине из историје своје земље”, на данашњи дан 1961. Иви Андрићу је уручена Нобелова награда за књижевност.
–Нобелову награду сматрам као изузетно признање за целокупну књижевност моје земље – скромно је прокоментарисао Иво Андрић када је примио вест о томе да је управо он добио признање Шведске краљевске академије и тако претекао енглеске књижевнике Лоренса Дарела и Грема Грина, Американца Џона Штајнбека и Италијана Алберта Моравија који су са њим били у најужем
Андрић је у Стокхолм отпутовао 5. децембра, у друштву супруге Милице Бабић-Андрић. Награду му је на дан смрти Алфреда Нобела, 10. децембра 1961. године, уручио шведски краљ Густав ВИ у раскошној дворани Концертне палате Шведске академије.
Иво Андрић је стајао на месту на коме су пре њега били Хенрик Сјенкијевич, Рабиндранат Тагоре, Анатол Франс, Џорџ Бернард Шо, Андре Жид, Томас Елиот, Ернест Хемингвеј, Албер Ками…
-На вашој дипломи стоји да вам је нобелова награда додељена за епску снагу којом сте мотиве И судбине историје ваше земље описали. За шведску академију је било велико задовољство да у вама награди представника једног језичког подручја, које до сад није било заступљено у реду носилаца награде. Са изразом најбољих жеља за вас, ми вас молимо да примите одликовање из руку његовог краљевског величанства – рекао је доктор андерс естерлинг, члан академије нашем књижевнику приликом уручења награде.
Око сат касније, на свечаном банкету, у име свих награђених те године, највећим светским званицама се обратио управо Иво Андрић. Говор српског књижевника остао је упамћен за сва времена и касније објављен у оквиру Андрићевих Сабраних дела под насловом “О причи и причању”.
Ово су делови говора Иве Андрића:
“У извршавању својих високих задатака, Нобелов комитет Шведске академије решио је овог пута да писца једне, као што се каже, мале земље одликује Нобеловом наградом која, мерена међународним размерама, значи високо признање. Нека ми је допуштено да, примајући то признање, кажем неколико речи о тој земљи и додам неколико општих разматрања у вези са приповедачким делом које сте изволели наградити.
Моја домовина је заиста “мала земља међу световима”, како је рекао један наш писац, и то је земља која у брзим етапама, по цену великих жртава и изузетних напора, настоји да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка прошлост ускратила. Својим признањем ви сте бацили сноп светлости на књижевност те земље и тако привукли пажњу света на њене културне напоре, и то управо у време кад је наша књижевност низом нових имена и оригиналних дела почела да продире у свет, у оправданој тежњи да светској књижевности и она да свој одговарајући прилог.
…
Допуштено је, мислим, на крају пожелети да прича коју данашњи приповедач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа. Јер, приповедач и његово дело не служе ничем ако на један или на други начин не служе човеку и човечности. То је оно што је битно. И то је оно што сам сматрао за добро да истакнем у овом свом кратком пригодном разматрању које ћу, ако ми допустите, завршити као што сам и почео: са изразом дубоке и искрене захвалности.”
Цео говор Иве Андрића можете прочитати ОВДЕ.
У друштву најбољих
Осим Иве Андрића који је добио Нобелову награду за књижевност, лауреати 1961. године били су: Американац Мелвин Калвин (добитник награде за хемију), Немац Рудолф Месбауер и Американац Роберт Хофштатер (за физику), Американац Ђерђ фон Бекеши (за медицину) и Даг Хамаршелд коме је постхумно додељена Нобелова награда за мир.
