42. п.н.е. Самоубиство извршио Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге Марка Антонија и Октавијана.
1596. Турска војска султана Мухамеда ИИИ код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.
1789. Рођен српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, аутор првог Устава у модерној српској историји познатог под именом Сретењски устав. Покренуо и уређивао „Новине сербске“ у Бечу, а потом кратко био министар просвете и уредник првих новина у Србији Милоша Обреновића.
1817. Рођен француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус, издавач „Великог светског речника XИX века“ у 17 томова. Издавачка кућа „Ларус“ после његове смрти 1875. наставила издавање енциклопедијских речника.
1912. Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.
1917. Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.
1917. На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.
1940. Рођен бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насименто Пеле, који се сматра најбољим играчем у историји фудбала.
1942. Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тле северне Африке.
1944. Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.
1944. Пребацујући се преко Дунава у тек ослобођен Београд, у Другом светском рату погинуо Иван Милутиновић, један од вођа Народноослободилачког рата и функционер Комунистичке партије Југославије.
1944. У филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.
1954. После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.
1956. Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.
1958. Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман „Доктор Живаго“ који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.
1961. Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.
1973. Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.
1983. У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.
1983. На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска “беба из епрувете”.
1990. Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.
1991. Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.
1994. У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.
2001. ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.
2002. Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.
