1422. Умро је француски краљ Шарл ВИ, који је 42 године провео на престолу. У почетку владавине називан је „Шарл Вољени“, а од 1392., после неколико напада лудила добио је надимак „Шарл Луди“. Током његове владавине Енглези су, предвођени краљем Хенријем В, 1415. нанели тежак пораз француским трупама у бици код Азенкура и освојили северну Француску са Паризом.
1760. Рођен је јапански сликар Кацушика Хокусај, главни представник реализма у јапанском сликарству. Сликао је сцене из свакодневног живота и пределе, укључујући чувени циклус „Тридесет погледа на Фуџијаму“.
1772. Рођен је енглески писац и мислилац Семјуел Тејлор Колриџ. Поставио је филозофске и теоријске основе енглеског романтизма, а његово дело, иако мало по обиму снажно је утицало на европско песништво 19. века („Књижевна биографија“, „Стари морнар“, „Кублај Кан“, „Кристабела“, заједничка збирка песама са Вордсвортом „Лирске баладе“).
1805. У бици код Трафалгара Британци под Хорацијом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век.
1833. Рођен је шведски хемичар, индустријалац и проналазач Алфред Бернард Нобел. Проналаском динамита 1867. стекао је велико богатство чији је део завештао фонду за награде за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир.
1879. Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Ђерсију пробу свог најновијег изума – сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова.
1917. Рођен је амерички трубач, певач, композитор и шеф оркестра Џон Биркс „Дизи“ Гилеспи, један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Имао је пресудну улогу у стварању „би-бап“ музике.
1938. Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.
1941. Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.
1944. Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
1945. На изборима у Француској први пут су гласале жене.
1950. Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.
1969. Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи.
1969. Умро је амерички писац Жан Луј Керуак, познат као Џек Керуак, најпознатији романсијер битничког покрета педесетих година 20. века („На путу“, „Подземљаши“, „Доктор Сакс“, „Анђели пустоши“).
1984. Умро је француски филмски режисер Франсоа Трифо, један од твораца „новог таласа“ француског филма, који је светску славу стекао првим филмом „400 удараца“ (1959) („Жил и Џим“, „Америчка ноћ“, „Пуцајте на пијанисту“, „Последњи метро“).
1986. САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.
1990. У Бејруту је, заједно са члановима породице убијен вођа либанске Националне либералне партије и један од лидера хришћанске заједнице у Либану Дени Шамун.
1991. На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.
1994. САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.
1997. Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.
2001. Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.
2002. Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.
