1405. Рођен Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије ИИ од 1458. Покушао да уједини Европу у крсташки поход против Турске. Његови историјски списи садрже вредне податке о европским народима, укључујући јужнословенске.
1469. Краљица Исабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фернанда ИИ. Под једну круну дошле готово све шпанске хришћанске земље.
1685. Француски краљ Луј XИВ поништио Нантски едикт и тако протестанте лишио верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри ИВ. Око 200.000 протестаната, углавном интелектуалаца, емигрирало у суседне земље.
1692. Постављен камен-темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, једног од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.
1697. Рођен италијански сликар Ђовани Антонио Канал, познат као Каналето. Мајстор венецијанских пејсажа.
1842. Рођен српски политичар, економиста и историчар Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије. Као шеф српске дипломатије са Аустро-Угарском 1881. потписао Тајну конвенцију, као министар финансија увео динар као новчану јединицу у Србији и метарски систем мера.
1860. Британске трупе током Опијумског рата спалиле Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.
1865. Умро енглески државник Хенри Џон Темпл, познат као лорд Палмерстон. Као премијер, у два мандата, био главни заговорник Опијумског рата против Кине и Кримског рата против Русије. Брутално угушио устанак у Индији.
1867. САД формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара.
1893. Умро француски композитор Шарл Гуно. Прославио се операма „Фауст“ и „Ромео и Јулија“ и обрадом Баховог И прелудија „Медитације“.
1922. Основана Британска радио компанија, ББЦ.
1925. Рођена грчка глумица Мелина Меркури. Веома ангажована шездесетих година XX века у борби против војне хунте, потом министарка културе у влади грчких социјалиста.
1926. Рођен Чак Бери, амерички композитор и певач, зачетник рокенрола.
1931. Умро амерички изумитељ Томас Алва Едисон. Патентирао више од 1.000 изума, међу њима електричну сијалицу са угљеним влакном, фонограф, микрофон, кинетоскоп. У његовој лабораторији у Менло Парку, близу Њујорка, 1884. радио и Никола Тесла.
1967. Совјетски васионски брод Венера4 ушао у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере.
1989. Под притиском масовних демонстрација, генерални секретар Јединствене социјалистичке партије Источне Немачке Ерих Хонекер поднео оставку. За новог шефа партије изабран Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.
1991. На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије касније одбио све остале верзије Споразума за опште решење кризе у СФРЈ које су нудили међународни посредници.
1991. Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.
1998. Тајвански изасланик Ку Чен Фу, на крају шестодневне посете Кини, разговарао с кинеским председником Ђангом Цемином, што је био први сусрет на том нивоу од 1949.
1998. Најмање 700 особа погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.
2000. Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио учешће у Влади Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић у наредном периоду тражио да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом формирају савез.
2001. Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође Ал Каиде, осуђени у Њујорку на доживотну робију, без права жалбе, због бомбашких напада 1998. на Амбасаде САД у Африци.
2002. На московском булевару Нови Арбат убијен Валентин Тцветков, гувернер Магадана, региона на далеком истоку Русије.
