По тумачењу Централне изборне комисије БиХ, скенери који су кориштени на неким бирачким мјестима били су ефикасни јер су радили на 143 од 145 бирачких мјеста, међутим они који су директно радили с тим скенерима на бирачким мјестима кажу да је било одређених проблема.
„Скенери и његове могућности нису усаглашени са законом. Закон каже, рецимо, да је неважећи гласачки листић онај који је потписан, пошаран или нешто слично, али скенер то не препознаје. Дакле, ставите X испред неког имена и онда ишарате гласачки листић, нешто на њему нацртате и скенер га обради као валидан“, рекао је за „Независне“ Жељко Шкондрић, предсједник Градске изборне комисије у Приједору.
Он каже да се на бирачким мјестима гдје су кориштени скенери поново броје гласачки листићи те да се ради о усклађивању, а никако о „поновном бројању“.
Наиме, Упутством о спровођењу пилот-пројекта на локалним изборима 2024. године уз употребу нових технологија предвиђено је да након затварања бирачког мјеста оператер принта завршни извјештај са укупним одзивом за бирачко мјесто, те са резултатима гласања. Ти „прелиминарни“ резултати се електронски преносе Централној изборној комисији БиХ, а након аутоматског пребројавања гласачких листића Бирачки одбор приступа ручном пребројавању.
„Резултати утврђени ручним бројањем се путем ЗР обрасца достављају Изборној комисији која врши поређење аутоматског и ручног пребројавања резултата. Поступак коначног утврђивања резултата и процедуре у случајевима разлике између аутоматског и ручног пребројавања биће регулисан посебним актом Централне изборне комисије БиХ“, пише у овом упутству.
Шкондрић наводи да је инструкција била да се у случају одступања од два одсто листићи поново броје, односно усклађују, и да је вјероватно дошло до одступања док је донесена наредба Главном центру за бројање.
Што се тиче ове наредбе, ЦИК је до сада донио наредбе контроле резултата ручног бројања гласова и електронског бројања гласова путем електронског скенера за 42 бирачка мјеста у Новом Граду, Приједору и Мостару.
„Проблеми са скенерима су се појавили само на почетку процеса док људи нису стекли рутину, касније је то доста добро ишло и није било никаквих већих проблема. Подаци су пренесени нормално и врло брзо након затварања биралишта“, рекао је Шкондрић.
У ЦИК-у наводе да су се повремено јављали случајеви у којима су скенери враћали гласачке листиће, али да ниједном бирачу није ускраћена могућност гласања. Навели су и да је један скенер имао технички квар, док је други одбијао листиће због грешке узроковане наношењем печата на погрешно мјесто на листићима.
Због стварања редова гласача на ова два бирачка мјеста одлучено је да се пређе на редовну процедуру.
„Општа употреба скенера није узроковала значајне застоје нити дуге редове. Гласање је продужено за један сат на четири бирачка мјеста у Тузли, како би се омогућило гласачима да заврше гласање. Гласачки листићи у Тузли су уједно и најдужи“, саопштено је из ЦИК-а.
У ЦИК-у су навели да су сва 143 бирачка мјеста која су користила скенере успјешно генерисала, исписала и приказала електронске резултате за посматраче, медије и јавност одмах након затварања.
„Унутар пет минута од затварања, 42% пилот-бирачких мјеста пренијело је резултате избора електронским путем у сједиште ЦИК-а, док је унутар 30 минута тај постотак нарастао на 62%. На крају изборног дана сва, осим три пилот-бирачка мјеста, пренијела су резултате, јер је тешки промет на заштићеној мрежи привремено отежао пренос неких резултата. ЦИК је 100% или свих 143 резултата примио и објавио сљедеће јутро на својој веб-страници, а ти резултати остали су непромијењени до упоређивања с ручно пребројаним (прелиминарним) резултатима. Забиљежене слике свих гласачких листића такође су пренесене у сједиште ЦИК-а на меморијским картицама“, саопштили су из ЦИК-а.
У саопштењу се наводи да ће, након што општинске комисије обаве пребројавање и транспортују гласачке листиће у ЦИК-ов Главни центар за бројање, ЦИК спровести детаљно упоређивање електронских и ручно унесених резултата како би се утврдиле разлике и осигурали коначни резултати.
