Први уговор у оквиру енергетског споразума са САД, који ће бити потписан у среду, доноси градњу шест великих соларних фарми снаге 1.000 мегавата. Стручњак из Савеза енергетичара Жељко Марковић каже за РТС да је градња соларних електрана нарочито важна због мањка струје током летњих месеци, док је други важан разлог декарбонизација, пошто су преузете обавезе у оквиру евроинтеграција.
Kапацитети енергије коју Србија добија кроз обновљиве изворе удвостручиће се изградњом шест соларних електрана на подручју Лесковца, Зајечара, Бујановца, Лебана, Неготина и Оџака, која ће бити омогућена уговором који Србија потписује са САД у среду.
Србијa сада има десет ветропаркова снаге 511 мегавата, 171 соларну електрану снаге 65 мегавата и 3.780 прозјумера, односно домаћинстава и фирми који сами из соларних панела производе струју, снаге 74 мегавата.
Стручњак из Савеза енергетичара Жељко Марковић рекао је у Дневнику РТС-а да је градња соларних електрана нарочито важна због летњих месеци и да је током овог лета Србија морала да због суше увезе и до гигават и по снаге.
„Када су године лоше, када је лоша хидрологија, тада су солари значајни у производном миксу електричне енергије“, каже Марковић.
Други важан разлог градње, према његовим речима, јесте декарбонизација, јер су преузете обавезе производње из обновљивих извора енергије и смањивања употребе угља у енергетском миксу.
Батеријска складишта у соларима
Велике соларне електране које ће се градити имаће батеријске системе за складиштење електричне енергије.
„Са батеријским складиштима доприносимо флексибилности система. Ми имамо ситуације у току лета да у Европи, када имамо велику производњу из соларних електрана, имамо и падове цена електричне енергије, као и вишкове“, каже стручњак.
Марковић каже да батеријска складишта јесу начин да се складишти енергија како би се трошила онда када нема сунца, а да су значајна и ради стабилности система.
„Планови о производњи енергије из обновљивих извора реални“
Нацрт новог Закона о енергетици предвиђа да до 2030. године Србија има 45 одсто струје из обновљивих извора, а саговорник из Савеза енергетичара верује да је план остварив.
„То значи да је потребно изградити два гигавата у соларима и два у ветроелектранама“, објашњава Марковић.
Експерт додаје и да се Србија уклапа у планове зеленог договора ЕУ.
