Овогодишња кампања за локалне изборе је “олакшала” рачуне политичких партија за више од осам милиона марака, чиме је укупан цех за страначку промоцију и скупове, од 2006. године до данас, достигао вртоглава 84 милиона, али посљедњи рачуни буде сумњу да у приказаном стању нешто не штима те откривају коме и одакле стиже новац.
БиХ је својеврсни рекордер у региону по броју партија, а за локалне изборе шансу међу гласачима тражило их је више од стотину. Касе највећих политичких странака које активно учествују на политичкој сцени углавном се пуне из буџета оних нивоа власти гдје су заступљене те од чланарина, прилога правних и физичких лица, као и имовине.
Цијена кампање (страначка потрошња у милионима КМ)
- Општи избори (2006) 8,23
- Локални избори (2008) 8,15
- Општи избори (2010) 10,4
- Локални избори (2012) 6,99
- Општи избори (2014) 8,63
- Локални избори (2016) 7
- Општи избори (2018) 9,57
- Локални избори (2020) 5,52
- Општи избори (2022) 11,33
- Локални избори (2024) 8,27
Све странке и независни кандидати који су учествовали на посљедњим изборима били су обавезни да три дана прије одржавања избора Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ поднесу извјештај о промету посебног рачуна за финансирање кампање.
Према подацима који су достављени од 111 странака и 157 независних кандидата, док пет странака и 32 кандидата нису то урадили, странке су потрошиле 8,27 милиона, а независни кандидати 79.000 КМ.
За штампање плаката и плакатирање, када је ријеч о политичким странкама, отишла су 2,83 милиона, оглашавање у штампаним и електронским медијима коштало је 2,6 милиона, штампање, умножавање и слање предизборног материјала 1,04, интернет оглашавање 0,3 милиона, колико и организација скупова. Посљедња ставка односи се на “остале трошкове пропаганде”, који су из страначких каса извукли више од милион.
Подаци из ЦИК-а показују да је највише новца потрошио СДП БиХ и то готово 770.000 КМ, прати га СДА са потрошених 660.000 и СНСД са 635.000 марака.
У топ десет странака по потрошњи, када је ријеч о партијама са сједиштем у Српској, су још и ПДП који је “лакши” за 447.000 КМ, Уједињена Српска, чији цех за сада износи 400.000 те Народни фронт са потрошених 385.000 КМ.
Слиједе их СПС са потрошене 242.000 КМ) СП (225.000 КМ), СДС (223.000), док је ДНС искеширао 171.000 марака.
Посебно су занимљиви подаци из појединачних извјештају за сваку странку. Тако код СДП-а, који је рекордер по потрошњи, стоји нула у рубрици “трошкови штампања, умножавања и слања предизборног материјала бирачима, као и код ДФ-а, а ако је судити према подацима који су стигли ЦИК-у, СДА и СП нису потрошили ни марку за интернет оглашавање, а ХДЗ 1990 на плакате.
Исто тако више од 20 углавном непознатих странака и покрета доставило је извјештај који показује да нису ни марку потрошили на кампању.
Пресјек потрошње за изборе 6. октобра (у милионима)
* штампање плаката и плакатирање 2,83
* оглашавање у медијима 2,6
* штампање, умножавање и слање
предизборног материјала 1,04
* интернет оглашавање 0,38
* организација скупова 0,33
* остали трошкови пропаганде 1
С друге стране достављени подаци показују и ко од чега финансира кампању. Наиме, више од 54 одсто странака је у својим финансијским извјештајима исказало прилоге од стране физичких и правних лица, док готово 46 одсто њих није исказало те приходе.
– У извјештајима је 60 странака исказало прилоге и то новчане прилоге физичких лица у износу од 2,22 милиона, од правних лица 0,35 милиона КМ и неновчане донације тешке 0,11 милиона – наведено је у списку који је саставио ЦИК.
По прилозима физичких лица предњаче Народни фронт (359.000 КМ), Уједињена Српска (227.000) и ПДП (210.000 КМ), а највише од правних лица је добила Републичка странка Српске и то 50.000 КМ док, између осталих, СНСД, НДП и ДНС, по том основу, нису добили ни марку.
* Топ пет странака по потрошњи
- СДП БиХ 770.000
- СДА 660.000
- СНСД 635.000
- НИП 573.000
- ДФ 471.000
Међутим, подаци би могли да буду промијењени јер су у ЦИК-у потврдили да трошкови кампање који су пријављени у овим финансијским извјештајима, ипак, нису коначни. Политички субјекти су дужни у року од тридесет дана од дана објављивања изборних резултата у “Службеном гласнику БиХ” да поднесу и финансијски извјештај за вријеме од подношења пријаве за овјеру за изборе до овјере резултата избора (постизборни финансијски извјештај).
– Тек у постизборном финансијском извјештају политичке странке и независни кандидати пријављују укупне трошкове изборне кампање – појаснили су у ЦИК-у који за недостављање тог извјештаја може изрећи казну до 10.000 за политичке странке, а за независне кандидате до 2.000 КМ.
Економисти дуже вријеме упозоравају да се енормни износи новца слијевају у страначке касе, а посебно указују на милионе марака из буџета институција власти, који су, у суштини, они из џепова пореских обвезника у БиХ.
